Zašto je margarin loš?

Margarin je nastao početkom XX veka otkrićem postupka hidrogenizacije prirodnih ulja. Stekao je veliku popularnost kao jeftina zamena za maslac, ali ubrzo su proizvođači hrane otkrili njegovo važno svojstvo: margarin pomaže da industrijski upakovana hrana ostane ispravna daleko duže nego bilo koja prirodna masnoća.

Foto: Pixabay

Pritom, namirnice kojima je dodat margarin dobijaju i neke druge poželjne osobine – sjaj, čvrstinu, prijatan ukus koji dugo traje.

Zbog svega toga, margarin je preplavio svet, ušavši u sastav velike većine industrijski proizvedenih namirnica, počevši od one najosnovnije – hleba. Osim hleba, margarin je prisutan u velikim količinama u lisnatom testu i praktično svim pekarskim proizvodima, keksu, napolitankama, krekerima, slanim štapićima, čipsu…

Pročitajte sastojke hrane koju kupujete. Ako na deklaraciji piše „hidrogenizovane biljne masnoće“, „stvrdnute biljne masnoće“ ili samo „biljne masnoće“, to znači margarin.

Zašto je margarin loš?

Njegovi osnovni sastojci, transmasne kiseline, nastaju tako što se prirodni sastojci jestivih ulja – nezasićene i zasićene masne kiseline – sjedinjuju sa dodatnim atomima vodonika. Na taj način dobijaju se potpuno neprirodna jedinjenja koja naš organizam nema čime da rastvori. Da stvar bude gora, ova jedinjenja se teško izbacuju iz naših tela. Umesto toga, talože se na čovekovim krvnim sudovima i stvaraju čvrste naslage koje lagano zaustavljaju normalan krvotok. Upravo transmasne kiseline, pored toga što su prvooptužene za neobjašnjivo gojenje, glavni su izazivači bolesti krvnih sudova i srca, uključujući i srčane i moždane udare.

Najčešći uzrok umiranja u našoj zemlji su bolesti srca – svaki lekar će vam reći da je reč o epidemiji. Njihov strahoviti porast dešava se uporedo i istovremeno sa porastom korišćenja margarina u ishrani, nakon Drugog svetskog rata.

Na Zapadu, svest o štetnosti transmasnih kiselina je sve jača; samim tim se osnažuje i pritisak na proizvođače industrijske hrane da prestanu da dodaju margarin u hranu. Nažalost, zbog ogromnih profita koje ovaj štetni sastojak donosi, ta borba veoma slabo uspeva. Najveći ustupak na koji je industrija pristala je to da na proizvodima deklarišu količinu transmasnih kiselina.

Treba reći i ovo: pored margarina, transmasne kiseline se u velikim količinama pojavljuju i u hrani koja se priprema u fritezi, kao što su pomfrit i razne druge đakonije nastale potapanjem u fritezu. Pored toga, transmasne kiseline su prisutne u mnogim drugim posnim proizvodima – supama iz kesice i kocke, popularnoj kafi 3 u 1, posnoj zameni za mleko u kafi, posnom šlagu, nekim vrstama čokolade za kuvanje, zamrznutim štapićima od ribe ili morskih plodova…

Praktični saveti roditeljima za izbegavanje transmasnih kiselina u ishrani:
Izbegavajte proizvode od lisnatog testa (pogačice, žu-žu, posne kroasane, i sl.). Mame, ako prilikom pripremanja slatkiša i torti ne možete bez margarina, uzmite meki margarin, on sadrži šest puta manje transmasnoća. Ako poželite da se zasladite, uzmite crnu čokoladu – pored toga što je bez transmasnoća, bogata je antioksidantima, ili alvu – takođe izvanredno korisnu namirnicu na bazi susama.

Izvor: Roditelj Srbija

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA