Zašto je knjiga o uspavljivanju dece razljutila mame

Knjiga pishološkinje Nevene Lovrinčević “Naučite dete da spava” izazvala je buru među mamama, a na internetu je pokrenuta i peticija kojom se izdavača moli da zaustavi dalji plasman te knjige.

Foto: Printscreen; Nevena Lovrinčević, Katarina Grligorijevi, Nikolina Milosavljević, Ivana Stepanović Ilić

Peticiju je inicirao deo u knjizi koji se odnosi na primenu Ferberove metode, koja predviđa da se dete prilikom uspavljivanja ostavi da plače i da se tako uspava.

Autorka knjige Nevena Lovrinčević rekla je u jutarnjem programu „Probudi se“ da je napisala devet knjiga priručnika za roditelje i vaspitače, kao i da je knjiga „Naučite dete da spava“ prva među njima i da je izašla još 2007.

„Do sada je imala devete izdanja, a prevedena je i objavljena u Kini, Rusiji, Ukrajini, Hrvatskoj i Indoneziji. U knjizi pišem o značaju dobrog spavanja, ne samo onog koji ima dete, već i onog koji ima roditelj. Roditelj koji više nedelja, meseci ili čak godina ne spava ili loše spava trpi na mnoge načine, ne samo tokom noći. To je stres koji se odražava na sve aspekte i života i roditeljstva. U knjizi pišem o najčešćim problemima spavanja, šta se u organizmu dešava dok spavamo, kako formirati dobre navike uspavaljivanja i spavanja, strahovima pred spavanja, koje su nepoželjne navike prilikom uspavljivanja, o ispravljanju tih nepoželjnih navika, o noćnim obrocima, noćnim morama, noćnim mokrenjem…“, rekla je Lovrinčević.

Peticiju je inicirao deo u knjizi koji se odnosi na Ferberovu metodu, koja predviđa da dete ostavimo da se isplače i da se tako samo uspava.

Katarina Gligorijević, predstavnica mama koje su pokrenula peticiju, je navela da ta metoda jeste stara, ali i zastarela.

„Upravo zbog toga što toliko dugo postoji na tržištu i što se toliko često koristi, zapravo je dalo veliku osnovu da se urade brojna istraživanja, koja ukazuju na potencijalno štetan efekat ove metode. Ona priča o treniranju deteta da nauči da spava i to u momentu kada dete nema ni razvijen taj deo mozga koji se bavi samoregulacijom. Dete ne nauči da se uspavaljuje samo, dete nauči da mama i tata neće doći. Plač je jedini način komunikacije deteta sa roditeljima. Na taj način dete dobija poruku – mama i tata nisu tu za tebe, neće doći i svet nije sigurno mesto za tebe danas“, rekla je Gligorijević.

Lovrinčević je navela da nije bila iznenađena samom peticijom, gde su potpisnice navela svoje loše iskustvo i da im metoda nije pomogla, jer u svojim knjigama govori da ne postoji univerzalan način koji će biti primenjiv za svako dete i kod svakog roditelja.

„Verujem da su potpisnice peticije vrlo dobronamerne. Pišu o samoj metodi i o sopstvenim iskustvima. Samo u jednoj rečenici direktno kažu nešto što sam ja napisala. I ona nije tačno. Reč je o rečenici gde kažu kako ja predlažem da dete samo paušalno skraćuje vremena. Ja to nisam rekla. Naprotiv, rekla sam da dete to ne treba da radi. Moj utisak je da možda nisu neki potpisnici peticije ili dovoljno pažljivo pročitali knjigu ili je možda uopšte nisu pročitali“, rekla je ona.

Dečiji pisholog Nikolina Milosavljević smatra da je pomenuta metoda rizična, pogotovo kod onih koji pripadaju grupi osetljive dece, kao što su na primer ona koja su preveremeno rođena, koja su bila iz nekog odvojena od majke nakon porođaja ili koje su rođena sa osetljivijim nervnim sistemom.

„Ta deca sa visoko osetljivim nervnim sistemom karakterišu se čestim plakanjem. Ne postoji vidiljiv razlog, ali oni često plaču i to ih ometa da se uspavaju i održe san. To dete koje ima jako osteljiv nervni sistem, ako ga pustite da plače 15 minuta, koliko Ferberova metoda predlaže, mi ne znamo koliki nivo hormona stresa se tu luči. Postoji istraživanje koje govori da kada je dete preplavljeno hormonom stresa da to utiče nepovoljno na razvoj mozga“, navela je Milosavljević.

Pishološkinja dr Ivana Stepanović Ilić je rekla da postoji studija koja govori da nisu nađeni štetni efekti te metode.

„Mislim da je jako dobro da se priča o odnosu roditelja i dece, ali jako je važno i da, ako pričamo o knjizi, Nevena čak nije ni predlagala 15 ili 20 minuta, nego se kreće od minut. Takođe je važno naglasiti da rodtelj uvek ima izbor, što je autorka i dala, odnosno da ako vama ne leži metoda vi možete da odustanete. Vrlo je važno da budemo odgovorni prema onome što tvrdimo, kritički promislimo svaku temu i onda damo sud“, navela je ona.

Ilić je dodala da jeste problematično ukoliko roditelj ne odgovara na potrebe deteta, ali kako ističe, u knjizi se i insistira na odgovaranju na potrebe deteta.

„Vezivanje majke i deteta je apsekt koji podrazumeva i više od odgovaranja na potrebe. On se razvija ne samo kada je dete malo, do nekih 18 meseci“, rekla je ona i dodala da joj nije jasan poziv na zabranjivanje.

„Mislim da metoda u kojoj se vrlo dozira vreme, način na koje se dete ostavlja, kako mu se prilazi… nije opasna na taj način kako se to shvatilo od strane potpisnika peticije“, zaključila je Ilić.

Nova S

Podeli:

Komentari

  1. Nataša says:

    Mi lično sam ovom metodom naučila starijeg sina da spava celu noć u svom krevecu. Metoda je odlična, mlađeg sina nismo ovako učili pa i dan danas dolazi kod nas u krevet. Dajte više prestanite s tim, sve je trauma za decu.


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA