Zašto dete nekada favorizuje jednog roditelja

Deca, posebno ako su mlađa od pet godina, za zadovoljenje svojih potreba se oslanjaju na svoju primarnu porodicu. Favorizovanje jednog roditelja u odnosu na drugog nije lične prirode, tvrde stručnjaci, već se zasniva na osnovnim obrascima preživljavanja.

Foto: Canva

Kad dete prepozna jednog roditelja kao “dostupnijeg” od drugog, bori se da tako i ostane, jer je njegova potreba za brigom i čvrstom, stabilnom vezom presudna. U tom slučaju, dete štiti i preferira odnos sa jednim od roditelja, jer se on pokazao najkonzistentnijim u pružanju rezultata.

„To nema nikakve veze sa detetovim nedostatkom ljubavi prema drugom roditelju. Ovo je oblik detetove sposobnosti da prepozna put najmanjeg otpora prema zadovoljavanju osnovnih potreba. Oba roditelja bi trebalo da pohvale dete i prihvataju njegove postupke“, smatra psihološkinja Sarah Alperin.

Ako ste roditelj kojeg dete ponekad „gura“ od sebe, ona savetuje jednostavnu rečenicu koju možete govoriti detetu: „Tata je dostupan, ali i ja sam na raspolaganju. Ovde sam ako sam ti potrebna. Poštujem tvoj izbor i volim te.“

Dakle, kada deca prepoznaju najpouzdaniji, najčvršći odnos sa jednim roditeljem, osloniće se na njega jer je to najlakši put. U svakodnevnim situacijama, poput kupanja ili igranja takođe je važno pokazati razumevanje za detetov izbor. Psihologiškinja Alperin navodi neke od primera:

„Čujem te. Želiš da te mama okupa? Znam da je mama obično ona koja te kupa i zbog toga se osećaš sigurno. Danas radim, ali sutra ću ja moći da te okupam. U redu je ako se zbog toga osećaš tužno. Znaš da je mama uvek tu za tebe i da te voli.”

Drugi odličan primer povezan je s igranjem.

“Čujem te da govoriš da želiš da ti tata pomogne da uđeš u auto. Znam da voliš kada ti tata pomaže jer voliš da provodiš vreme sa njim. I ja volim da provodim vreme sa tatom. Trenutno je tata zauzet, ali pomoći će ti čim bude mogao. Sad sam ja ovde i mogu ti pomoći. U redu je što želiš tatu. Potpuno te shvatam. On je sjajan”.

Najvažniji doprinos roditelja u ovakvim situacijama je poštovanje i priznavanje detetove sklonosti jednom roditelju, kao i prihvatanje i razumevanje.

To zaista nema nikakve veze sa vama, a poštujući i priznajući detetove sklonosti poručujete mu da prepoznajete da je sposobno da sazna kako da ispuni svoje fizičke i emocionalne potrebe, kao i da mu nećete stati na put.

Prema rečima psihološkinje, prihvatanje detetovog izbora je najvažnije. Ona podseća i da detetu treba uvek dati do znanja da ste mu i vi na raspolaganju i da vam može verovati i osloniti se na vas. U suprotnom, deca počinju da osećaju nesigurnost roditelja. Svaka nesigurnost koju dete oseti kod roditelja signaliziraće mu da ih odgurne dalje u pokušaju traženja kompetentnijeg i sposobnijeg negovatelja.

„Deca najviše traže i reaguju na doslednost, sigurnost, prihvatanje i povezanost“, navodi Alperin.

Deca mlađa od pet godina su premala da bi mogla da cene i / ili pokažu zahvalnost, jer se taj deo mozga razvija mnogo kasnije. Prvih nekoliko godina života prožete su mislima koje se vrte oko ishrane radi preživljavanja, fizičkog razvoja i oblika komunikacije.

Na roditeljima je da pohvale sebe i jedni druge za vrlo značajne doprinose i žrtve koje svakodnevno daju svojoj deci. Doslednost i samopouzdanje su najbolji načini podsticanja poverenja i emocionalne stabilnosti kod dece. Iako znamo da je nemoguće biti dostupan 100 % vremena, psihološkinja naglašava da je važno biti 100 % prisutan u trenucima dostupnosti.

„Deca žele da ih roditelji vode jer im upravo to omogućava da budu lideri u sopstvenom životu“, zaključuje Alperin.

Missmama

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA