Zašto deca ne treba da kreću ranije u školu

Poslednjih godina trend je da deca u školu polaze ranije. Ali to nije uvek opravdano. Deca rođena u različitim mesecima iste godine često su na različitim nivoima razvoja, a za mnoge od njih učenje postaje ozbiljan stres.

Foto: Canva

Jedan od problema s početkom školovanja je nedostatak emocionalne zrelosti. Prema podacima sa Harvarda, deca koja u školu kreću pre svojih vršnjaka imaju 30% veće šanse da će im biti dijagnostikovana ADHD (poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje) u poređenju sa vršnjacima koji su nešto stariji.

Tokom poslednjih 15 godina broj dece sa ovom dijagnozom u SAD neprestano raste. Od 2004. do 2015. godine porastao je za 42 posto. Pored toga, prosečna starost kada se uspostavlja dijagnoza je sedam godina, a trećina ADHD-a dijagnostikovana je pre šeste godine. Roditelji su najčešće sami odlazili lekaru, a u trećini slučajeva su nastavnici ili vaspitači izrazili zabrinutost.

Zbog naglog porasta broja dijagnoza, postavljaju se pitanja koliko su zapravo dijagnoze pouzdane. Otkrića Harvarda o povezanosti dijagnoze ADHD i ranijeg polaska u školu zapravo nam možda pokazuju da tu nije reč o ADHD, već o nedostatku spremnosti za školu u ranom uzrastu.

„Naši rezultati ukazuju na mogućnost da veliki broj dece dobije dijagnozu i počinje lečenje od ADHD-a, ne zato što zaista imaju poremećaj, već zbog toga što su relativno nezreli u poređenju sa drugarima iz razreda“, rekao je Timoti Leigton, autor studije.

Kod nas, to znači da je dete rođeno, recimo, 28. februara u istom razredu kad i dete rođeno 1. marta sledeće godina. Jedno će krenuti u školu sa 6,5, a drugo će imati čak 7,5 godina. I tu će bez ikakve sumnje postojati velika razlika u emocionalnoj zrelosti.

Razliku između dece rođene u različito doba godine možete videti i golim okom. Ponekad su razlike male, ali ponekad su velike. Po dostizanju školskog uzrasta, ovih nekoliko meseci može biti kritično.

Pripremne grupe se sada malo razlikuju od prvog ili drugog razreda. A u školi se očekuje da deca već dođu spremna da pišu i čitaju. Standardi postaju sve intenzivniji, a deca koja polaze školu rano verovatno nisu spremna za ovaj nivo obaveza.

Pored opterećenja, postoje i drugi faktori. Predškolci ne mogu mirno sedeti duže od 20 minuta. Ipak u školi provode većinu dana sedeći. Dete koje je napunilo šest godina imaće više problema sa sedenjem u dužem periodu nego dete koje ima skoro sedam ili čak osam godina.

Da, mogu oni to da nauče, ali biće teže i može potrajati duže. Njihovi mali mozgovi jednostavno ne mogu izdržati pritisak koji se vrši na njih. To nije njihova ili čak krivica njihovih roditelja. Sistem ne razume kako se dete razvija.

Ali činjenica je da mnogi roditelji jednostavno nemaju drugog izbora nego da svoju decu rano daju u školu. Kod nas, za decu rođenu u januaru ili februaru, polazak u školu sa godinu dana starijim drugarima je obavezan, ali postoje i oni roditelji koji na testiranje za raniji polazak šalju decu rođenu u martu ili aprilu, misleći da im time čine dobro, odnosno verujući da su njihova deca inteligentnija i zrelija od vršnjaka. Zapravo je u vrlo retkim slučajevima, kod one dece koja su vidno naprednija od svojih drugara, te se u vrtiću dosađuju (a takve dece je veoma malo), raniji polazak u školu ispravan potez. U ogromnoj većini slučajeva bolje je sačekati da dete u školu krene sa svojim vršnjacima, uvek kada je to moguće.

Zelena učionica

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA