Zaštite decu od sunca – preporuke

Od sunca ima mnogo koristi, ali ono donosi i mnoge opasnosti po zdravlje. Ali, ako se upoznate sa određenim činjenicama, možete izbeći najčešće probleme, tako da vaše dete bude zdravo i srećno celog leta.

Kumulativno dejstvo sunčevih zraka

Oštećenje kože je kumulativno i počinje već sa prvim izlaganjem suncu, pa zbog toga nikad nije dovoljno rano da se započne sa zaštitom deteta od sunca. Šta to, konkretno, znači? Pre svega, kumulativno znači da se sunčevo zračenje «sabira» (akumulira), tako da se računa svaki sat proveden na suncu, i to tokom celog leta. Malo danas, malo sutra… i tako, malo pomalo, «nakupi se» prevelika količina nepoželjnog ultravioletnog zračenja.

Izloženost suncu

Sunčeva energija, koja deluje na sva živa bića, izvor je života za njih. Uz toplotne i svetlosne zrake vidljivog dela sunčevog spektra, postoje i oni nevidljivi: 40 odsto čini infracrveni deo, a samo 10 odsto sunčevog spektra čini ultraljubičasto zračenje. Taj deo spektra je biološki najaktivniji.

UVA zraci su veće talasne dužine i vrlo su prodorni. Duže izlaganje ovim zracima nepovoljno deluje na kožu – zbog direktnog oštećenja ćelija, što ima za posledicu prerano starenje kože. Što je još opasnije, povećavaju rizik od pojave raka kože. UVA zraci ne podležu sezonskim i dnevnim izmenama intenziteta zračenja, tako da je koža kontinuirano izložena njihovom negativnom delovanju. Korisno dejstvo UVA zračenja je stvaranje endogenog vitamina D u koži, koji je neophodan za pravilan rast kostiju u detinjstvu, ali i za održavanje čvrstine kostiju u odraslom dobu.

UVB zraci su kraće talasne dužine i ne prolaze kroz staklo. Opasni su jer izazivaju opekotine kože, oštećuju sočivo oka i povećavaju rizik od pojave raka kože. Intenzitet zračenja zavisi od godišnjeg doba i perioda dana. Najjače opekotine se javljaju usled neopreznog izlaganja suncu leti, i to sredinom dana, između 11 i 16 časova.

Zaštita dečje kože

Što je dete mlađe, koža je osetljivija na sve negativne uticaje iz okoline, jer je tanja i bez zaštite (ima manje keratina i pigmenta melanina, kao i tanak masni sloj).

Male bebe

– Ako vaša beba ima manje od šest meseci, držite je podalje od sunca. Njena koža je izuzetno osetljiva i ne podnosi hemijske supstance koje, inače, sadrže sredstva za sunčanje.

– Ukoliko provodite vreme na otvorenom, neka beba bude u hladu. Uvek joj zaštitite oči, koje se još razvijaju.

– Na kolicima uvek koristite mali suncobran.

– Kako biste izbegli pretopljavanje, bebu obucite slojevito i po potrebi raskomotite.

Deca

– Na dečju kožu uvek nanesite kremu ili sredstvo za sunčanje sa zaštitnim faktorom najmanje SPF 20 – oko pola sata pre nego što se dete izlaže suncu. Nanosite sredstvo svaka dva sata, i uvek nakon plivanja.

– Bacite stare kreme za sunčanje, a posebno one kojima je istekao rok upotrebe, zato što gube dejstvo.

– Naviknite dete da sve vreme nosi šešir ili kačket, najbolji je onaj «legionarski», koji ima preklop pozadi i štiti vrat.

– Nanesite sredstvo za sunčanje čak i ako se dete igra pod suncobranom, jer se sunčevi zraci reflektuju od betona, vode i peska.

– Između 11 i 16 časova, obavezno je da dete bude u hladovini, jer je tada sunce najjače.

– Ne zaboravite da su sunčevi zraci štetni i kada je oblačno vreme. Zato i tada namažite dete, ako je na otvorenom.

Filteri za zaštitu od sunca

Da bismo vam pomogli u odabiru sredstava za zaštitu od sunca, evo objašnjenja nekih osnovnih pojmova:

SPF (skraćenica od Solar Protection Factor – faktor zaštite od sunca) – govori nam koliko prosečno možemo da ostanemo na suncu uz primenu sredstva sa određenim zaštitnim faktorom, a da ne dobijemo opekotine. Na primer, ako dete boravi na suncu 15 minuta bez zaštite, njegova koža će da pocrveni. Ukoliko ste mu namazali kožu sredstvom u kojem je zaštitni faktor sa oznakom 10, znači da na suncu može da ostane 10 puta duže – oko dva ipo sata. Ovo treba shvatiti uz ograničenja, jer zavisi od tipa kože (najosetljivija su plavokosa i crvenokosa deca), a povećanje zaštitnog faktora ne znači i proporcionalno povećanje dužine izlaganja suncu.

Kreme sa fizičkim zaštitnim faktorom (Sunblock) – štite kožu tako što odbijaju i raspršuju UV zrake sa površine kože. Uglavnom sadrže mineralne sastojke kao što su titanijum oksid, cink oksid ili oksid gvožđa. Nove tehnologije uključuju mikročestice titanijum oksida koje se ne resorbuju u krvotok ni kada je u pitanju najnežnija dečja koža.

Kreme sa hemijskim zaštitnim faktorom – štite kožu tako što apsorbuju UV zračenje i delimično ih filtriraju, pri čemu manji deo UV zraka prodire u kožu. Ne preporučuju se za nežnu dečju kožu.

UV indeks – predstavlja dnevnu prognozu očekivanog rizika prekomernog izlaganja suncu i pokazuje stepen opreza koji mora da se uzme u obzir ukoliko provodimo vreme napolju. Predviđa jačinu UV zračenja za određeno područje u narednom danu, na skali od 0 do 10+ (0 = minimalni rizik, 10+ = vrlo visok rizik prekomernog izlaganja suncu), uzimajući u obzir vremenske prilike kao što su oblačnost, vetar i druge lokalne promene koje utiču na količinu UV zračenja.

Preporuke za zaštitu dece od preteranog izlaganja suncu

1. Decu do šest meseci ne treba nikako izlagati suncu, a od šest meseci do godinu dana ne treba izlagati direktnom suncu. Mališane obucite u odeću koja će da ih zaštiti od reflektovanja UV zračenja, uz isključiv boravak u hladovini.

2. Nikako ne treba izlagati decu suncu u periodu od 11 do 16 časova, kada je sunce najjače.

3. Kada su u pitanju mališani, ne preporučuju se zaštitna sredstva koja sadrže fizičke faktore kao što su titanijum oksid ili cink oksid, kao ni ona sa dodatkom parfema i alkohola. Zaštitno sredstvo treba naneti najmanje pola sata pre izlaganja suncu, a nanošenje ponoviti svakih jedan do dva sata, posebno nakon svakog kupanja, brisanja peškirom ili kada se dete oznoji.

4. Ne zaboravite da detetu namažete usne, uši i zadnji deo vrata.

5. Obavezan je šešir ili kapa sa obodom od najmanje tri centimetra, koji štiti lice, uši i vrat.

6. Uvek na dečju kožu nanesite zaštitnu kremu, čak i ako je dete u hladu, ili ispod suncobrana – zbog reflektovanja UV zraka od vode, kamena ili peska. Dete treba zaštititi i kada je oblačno vreme.

7. Ako vaše dete uzima neki lek, dobro proučite uputstvo za upotrebu, mada bi najbolje bilo da pitate pedijatra da li mališan sme da bude na suncu, jer neki lekovi mogu da izazovu neželjene reakcije na koži, kao što je osip.

8. Pri izboru proizvoda za zaštitu treba uvek birati one koji su namenjeni deci. Važno je napomenuti da proizvod ne sme da bude stariji od godinu dana nakon otvaranja.

9. Čak i kada su deca u vodi, i telo im je zaronjeno u vodu, postoji mogućnost od pojave opekotina, jer sunčevi zraci prodiru sa do 85 odsto upadnog intenziteta i do dubine od dva metra. Zato birajte vodootporna zaštitna sredstva za decu, koja su i napravljena upravo zbog toga da mogu slobodno da se brčkaju, plivaju i rone.