Da li je uvek potrebno uraditi rendgenski snimak pluća?
Najčešće nije obavezno „slikati“ dete, kada se za vreme opšteg pregleda jasno čuje karakterističan nalaz na plućima – situacija je onda jasna i dijagnoza je nesporna.
Ipak, kada dete zaista izgleda kao da ima pneumoniju, a ona se ne čuje slušalicama treba uraditi i snimak pluća i videti da li postoji zapaljenje. Ima pneumonija koje se ne mogu slušalicama čuti, naprosto zato što je zapaljenski proces duboko u plućima, pa je daleko od slušalica i uva lekara. Ali i tada teško opšte stanje deteta podgreva sumnju da se radi o zapaljenju pluća. Takve pneumonije se vide na rendgenskom snimku, pa je dijagnoza postavljena i terapija može da počne.
Zapaljenja pluća bez visoke temperature
Ima ih, ali su retka.
*U prvoj godini života neka deca imaju simptome i znake zapaljenja pluća (čak se i na rendgenskom snimku jasno vidi pneumonija), a nemaju povišenu temperaturu. Interesantno je da ona obično i šište (karakterističan svirajuči ton pri disanju i kašlju), a da pri tom ne izgledaju loše. Prilično su aktivna i relativno dobrog apetita, a imaju upalu pluća.
Radi se o upali pluća koju izaziva jedna poseban mikroorganizam (Chlamidia, mada i neki drugi mogu da je prouzrokuju, ali znatno ređe). Ova se deca lepo i lako leče makrolidnim antibioticima (eritromicin, klaritromicin, azitromicin), pa se sve uglavnom završi za sedam do deset dana. Dakle nije strašno.
*Ako veća deca imaju česte „upale pluća bez temperature“, povremeno i šište, onda se ne radi o pneumoniji, već je gotovo sigurno da takva deca imaju neprepoznatu astmu.
Mora li dete obavezno u bolnicu?
Srećom ne mora!
Zahvaljujući napretku zdravstvene službe, mnogo ranije se postavlja dijagnoza zapaljenja pluća, pa je moguće lečiti pneumoniju i bez prijema deteta u bolnicu. Ako se bolest »uhvati« na početku, dok je dete još relativno dobro, nije potrebno da se zadržava u bolnici.
Kada je bolničko lečenje obavezno?
-Male bebe imaju „tanak“ imunološki sistem, pa bez terapije u bolničkim uslovima ne mogu da se izbore sa zapaljenjem pluća.
-Deca koja ne izgledaju dobro (imaju, kako doktrori vole da kažu, veoma loše opšte stanje) najčešće imaju bolest koja je uzela maha, pa je bolnički tretman neophodan.
-U našim uslovima često smo u situaciji da primimo dete u bolnicu jer nismo sigurni da li će dobijati prepisanu terapiju kod kuće. To su obično deca iz nižih socijalnih struktura kada ne možete da budete sigurni u sprovođenje terapije i praćenje daljeg toka bolesti.
-Bolničko lečenje je potrebno i malim pacijentima koji imaju oslabljen imunitet, bilo zbog neke druge dugotrajne (hronične) bolesti, ili zbog dugotrajne terapije lekovima koji smanjuju imunološku reakciju (a daleko su ređa deca sa urođenim ili stečenim bolestima samog imuniloškog sistema).
Da li svaka upala pluća zahteva davanje antibiotika injekcijama?
Naravno da ne!
Poslednjih dvadesetak godina je razvijen veliki broj novih antibiotika za oralnu upotrebu (koji se kao sirupi ili tablete, kapsule uzimaju na usta) koji imaju fantastične terapijske mogućnosti. Paradoksalno je da mnogi oralni antibiotici, ako se pravovremeno daju, imaju bolji efekat u terapiji pneumonija od najčešće primenjivanih antibiotskih injekcija.
Na primer, intramuskularne injekcije penicilina (Jugocilin), koji se i dalje veoma često prepisuje, nema nikakav efekat na tri od četiri najčešća prouzrokovača upala pluća koji se javlja tokom jesenjih i zimskih meseci! Jednostavno, veliki broj bakterija je rezistentan (otporan) na intramuskularno dat penicilin (injekcija data u mišić). Stari koncept »svaka upala pluća obavezno znači i davanje injekcija« je medicinska istorija za najveći broj pravovremeno dijagnostikovane dece. Ruku na srce, penicilin je doživeo „reinkarnaciju“ u terapiji težih zapaljenja pluća kod dece, ali se tada daje „u venu“ (intravenski) u velikim dozama što, naravno, zahteva prijem deteta u bolnicu.
Naravno, mala deca i pacijenti sa teškim oblicima zapaljenja pluća morajudobijati antibiotike putem injekcija, kao i pacijenti čiji je imunološki sistem značajno oslabljen. Deca koja povraćaju ili odbijaju da piju lek, takođe treba da se leče injekcijama.
Pedijatar će, na osnovu pregleda deteta i poznavanja potencijalnih prouzrokovača pneumonije, proceniti koji lek treba dati i na koji način, sve u cilju što bržeg izlečenja i oporavka.
Komentari 0