Foto: Freepik
Postoji određena hrana za koju kažemo da je veliki alergen. Naime, postoji 9 namirnica koje globalno izazivaju najviše alergijskih reakcija:
kravlje mleko, jaja, riba, kikiriki, susam, morski plodovi, soja, orašasti plodovi i pšenica.
Kod beba su najčešće alergijske reakcije na proteine mleka, jaja i pšenice. Srećom, najveći broj alergija koje se jave u ranom uzrastu, deca prerastu do polaska u školu. Polenske alergije je takođe mogu javiti u dečijem uzrastu. Mnogo puta smo pominjali alergijski marš, koji predstavlja nadovezivanje alergija i nastanak pridruženih alergijskih bolesti.
Šta ako nije alergija?
Često se dešava da osoba misli da ima alergiju na hranu, a u stvari se radi o intoleranciji. To je zato što se dosta simptoma preklapa i kod alergije i kod intolerancije, međutim, veoma je važno razlikovati razlikovati ih! Alergija izaziva imunološku reakciju koja može ići od veoma blage do životno ugrožavajuće. Osobe sa alergijom na hranu moraju strogo izbegavati hranu na koju su alergični.
Ako imate alergiju na hranu, često se dešava da ste alergični i na slične proteine koji se nalaze negde drugde. Na primer, ako ste alergični na ambroziju, možete imati alergijsku reakciju i na bananu ili dinju. Ovo je poznato kao unakrsna reakcija i nastaje kada imuni sistem prepozna dva srodna proteina. Unakrsna reakcija koja uključuje hranu, naziva se oralni alergijski sindrom.
Alergijske reakcije na hranu se obično javljaju u roku od nekoliko minuta nakon konzumiranja hrane koja je okidač, mada se ponekad mogu pojaviti i nekoliko sati kasnije. Simptomi alergije na hranu uključuju:
• Koprivnjaču ili crvenilo kože koja svrbi
• Začepljen nos ili svrab, kijanje ili svrab i suzenje očiju
• Povraćanje, grčeve u stomaku ili dijareju
• Angioedem ili otok
Pravilna dijagnoza alergije na hranu je izuzetno važna. Studije su pokazale da su mnoge sumnjive alergije na hranu zapravo uzrokovane drugim stanjima kao što je intolerancija na hranu. Često se naručuju kožni testovi i testovi iz krvi. Možda će biti potreban i oralni provokacijski test pod nadzorom vašeg alergologa/imunologa da biste potvrdili alergiju.
Kako se leči alergija na hranu?
Ako ste dobili dijagnozu alergije na hranu, plan lečenja će biti da striktno izbegavate tu hranu. Ako su vam rekli da ste intolerantni na neku hranu, to znači da ćete moći da konzumirate male količine te hrane bez simptoma.
Trenutno ne postoji lek za alergiju na hranu, ali postoje koraci koje treba preduzeti da biste je kontrolisali.
1. Najvažniji korak je izbegavanje dolaženja u kontakt sa proteinima hrane koji mogu izazvati alergijsku reakciju. Za određene namirnice u nekim klinikama se sprovodi Oralna imunoterapija (OIT), koja pomaže da se smanji učestalost i stepen alergijske reakcije na određeni protein.
2. Čitajte deklaracije na proizvodima da biste bili sigurni da proizvod ne sadrži hranu na koju ste alergični. Uvek se dobro raspitajte o sastojcima i načinu pripreme hrane koju planirate da konzumirate van kuće, u restoranima ili kod prijatelja.
3. Ako imate jake alergijske reakcije na hranu, proverite da li postoji rizik od anafilakse. U tom slučaju stalno nosite sa sobom adrenalinski autoinjektor.
4. Za blaže reakcije, upotreba antihistamina će biti dovoljna da otkloni simptome.
Svakako je potrebno da imate alergologa/imunologa koji će vam pomoći u pronalaženju adekvatne terapije.
Komentari 0