Za i protiv antibiotika

ZA:

Antibiotici su bezazleni lekovi, koji skoro da nemaju neželje efekte, neće detetu ništa biti ako ih ponekad popije.

PROTIV:

Svaki lek ima željena i neželjena dejstva! Čak i čajevi i biljni preparati mogu naškoditi, ako se ne vodi računa o vrsti i količini. Ima raznih antibiotika, pa su i neželjena dejstva različita, ali je alergija na lek nešto što se svakom može desiti. Čak i kada se neki lek već koristio, on može dati alergijsku reakciju. Mogu se javiti i mučnina, povraćanje, proliv… Zašto bi izlagali dete potencijalnim neželjenim efektima, ako nema potrebe za terapijom

ZA:

Antibiotike treba dati detetu čim ga zaboli grlo – ne treba čekati da skoči temperatura, tad je već kasno, završiće dete na injekcijama

PROTIV:

Bol u grlu NE MORA (i najčešće nije) znak bakterijskog zapaljenja grla. VIRUSI su najčešći uzrok gušobolja kod dece (naročito predškolske), pa je besmisleno davanje antibiotika „unapred“. Kada lekar pregleda dete odlučiće o tome da li će uraditi bris grla (da bi se utvrdilo ima li bakterija u grlu), ili će odmah prepisati terapiju, ili će pustiti dete kući bez antibiotika.

ZA:

Čim ima povišenu temperaturu treba mu dati antibiotik, mora da je neka teška bakterija u organizmu

PROTIV:

Antibiotik NIJE leka za obaranje temperature, za to se koriste antipiretici!

Visoka temperaura NE MORA da znači i bakterijsku infekciju. Ako gledamo statistički, veća je verovatnoća da je virus uzrok povišene temperature. To će pedijatar da proceni posle pregleda deteta i eventualnih osnovnih laboratorijskih analiza.

ZA:

Penicilinski antibiotici su najbezbedniji – lako se podnose, niko u porodici nema alergije na njih, a ubijaju mnoge bakterije. Njih ću da kupim i da dam detetu kad se razboli.

PROTIV:

Penicilinski antibiotici su odlični lekovi, ali NISU za davanje napamet! Svaka bakterijska infekcija se leči određenim antibioticima, a to je posao pedijatra, a ne roditelja. Mnogo je znanja i iskustva potrebno da se postavi dijagnoza i odredi prava terapija – ostavimo to lekarima.

ZA:

Dete se prehladilo, a ima i alergiju na polen, curi mu zeleni sekret iz nosa, sad ću da mu dam antibiotik da to presečem.

PROTIV:

Prehlada je virusna bolest, pa tu antibiotik nema šta da traži, a tek kod alergija je besmisleno njihovo davanje. Zeleni sekret NIJE razlog za davanje antibiotika! U nosu žive bezopasne bakterije koje mogu promeniti boju sekreta (u zelenu), ali SE NE LEČE antibioticima, jer su bezazlene!

ZA:

Detetu je zapušen nos, nema temperaturu, a pomalo ga bolucka uvo. Da odmah krenemo sa antibiotikom dok nije kasno.

PROTIV:

Bol u uhu NE MORA da znači i zapaljenje srednjeg uha. Kada dete ima zapušen nos, bol u uhu najčešće nastaje zbog zapušenja kanala koji spaja nos u srednje uho. Detetu treba dati kapi za nos i analgetik, a NE ODMAH antibiotik. Većina dece će od kapi (ili spreja) i analgetika biti dobro. Ako se bol pojača, ili dete dobije povišenu temperaturu, treba da ga pregleda lekar, pa da se vidi treba li mu antibiotik.

ZA:

Kad već dajem detetu antibiotik, uzeću što jači sa što širim spektrom dejstva.

PROTIV:

Širok spektar je kao široka i velika metla koja čisti i što treba i što ne treba! Sa druge strane, većina antibiotika sa širokim spektrom brzo izaziva rezistenciju bakterija koje postaju neosetljive na antibiotike. Zato je loše davati antibiotike „napamet“, a naročito je opasno igrati se sa širokospektralnim antibioticima.

ZA:

Dete je dobilo proliv, i temperaturu, daću mu antibiotik za svaki slučaj, ko zna možda je neka crevna bakterija u pitanju.

PROTIV:

Nikada ne treba davati antibiotike „napamet“ detetu koje ima proliv! Veoma su retke crevne bakterije koje se leče antibioticim – i to se radi pod budnim okom lekara, i to posle bakteriološkog pregleda stolice. Najveći broj dečjih dijareja je virusnog porekla, a čak se i većina bakterijskih proliva NE LEČI antibioticima.

Zato ne treba davati antibiotike već PROBIOTIKE! Probiotici kod proliva pomažu jer se tako unose korisne bakterije koje pomažu izlečenje. Detetu koje ima prolive TREBAJU ove „dobre“ bakterije (koje se nalaze u probiotskim preparatima), a NE TREBAJU mu antibiotici koji ih tamane i tako pogoršavaju proliv!

ZA:

Antibiotici ne mogu naškoditi imunitetu, mogu pomoći detetu da se izbori sa virusima.

PROTIV:

Antibiotici MOGU ugroziti detetov imunitet, a ne mogu da dotaknu viruse!

Virusi se ne mogu suzbiti antibioticima, ali zato antibiotik tamani korisne bakterije koje žive u crevima i koje imaju brojne važne funkcije u organizmu, uključujući i pomaganje detetove sposobnosti da se bori protiv infekcija. Dakle, antibiotici NISU dobri za detetov imunitet.

Opet su tu PROBIOTICI, koji pomažu detetu da se bori sa virusnim infekcijama – to je potvrđeno veoma preciznim medicinskim studijama.

ZA:

Dala sam detetu penicilinski antibiotik, pa je dobio proliv, moram sad da mu dam neki jači.

PROTIV:

E, ovo može da bude jako opasno! NIKAKO ne treba menjati antibiotik već PREKINUTI antibiotsku terapiju! Ovo je, skoro sigurno, proliv izazvan antibiotikom, a to je upravo zato što se poremetila fina ravnoteža i bogatoj mikroflori creva. Antibitik je uništio dobre bakterije, a prevagnule su one druge koje baš izazivaju proliv.

Zato je prava stvar davanje probiotitskog preparata koji, pored probiotskih bakterija sadrži i probitsku gljivicu npr. Probiotik Forte. Ovo je pravi način da se spreči proliv izazvan antibiotikom.