Kod našeg osmogodišnjeg sina otkriven WPW sindrom, sasvim slučajno, na pregledu kod sportskog lekara. Do sada nikad nija imao problema sa srcem, pa smo želeli da saznamo više o ovom problemu.
- Ima li leka
Srećom ima!
Ako se ubrzan srčani rad – tahikardija desi, postoje lekovi koji mogu da je “smire”. Nekada je potrebno terapiju sprovoditi mesecima (ponekad i duže), pa je potrebno dosta stpljenja i od strane roditelja, deteta, ali i dečjeg kardiologa. Deca koja NEMAJu tegoba se ne leče, ali je potrebno praćenje!
Čak iako se desi kod sasvim malih beba, ima šanse da se tahikardija kasnije tokom detinjasta (i sazrevanja srca) izgubi “sama od sebe”.
Ako tahikardija ostane prisutna i posle sazrevanja dečjeg srca, postoji način da se ova “višak žičica” (Kentov snop)koja pravi problem, pronađe i eliminiše! NIJE u pitanju operacija srca, već katetrizacija. U srce se (preko krvnog suda u preponi) uvodi specijalni kateter kojim se Kentov snop pronalazi i “spali” specijalnom vrstom struje (viskoko frekventna struja). Ova procedura se zove RFA – radiofrekventna ablacija.
- Da li dete sme da se bavi sportom
Dete koje NEMA tegoba (kao što je Vaše) može da se bavi rekreativnim sportom.
Nažalost, stav svih velikih svetskih kardioloških i sportsko-medicinskih udruženja je da deca sa WPW sindomom NE SMEJU da se bave takmičarskim sportom visokog inteziteta, osim ako se ne obavi RFA i eliminacija Kentovog snopa (viška u sprovodnom sistemu)! Ovo je veoma teško objasniti deci koja NEMAJU tegoba, dobro se osećaji i žele da se bave sportom!
Ponekad i roditelji nemaju razumevanja za ovaj stav, ali on je utemeljen na istraživanjima koja su pokazala da deca sa WPW sindomom (čak i kada NEMAJU tegoba) tokom napora mogu imato ozbiljne poremećaje rada srca koje im mogu ugroziti život! Radi se o retkim, ali veoma opasnim situacijama. Zato, bez ablacije (eliminacije) Kentovog snopa nema bavljenja takmičarskim sportom visokog inteziteta.
- Ko treba da prati decu sa WPW sindromom
Isključivo pedijatri – kardiolozi i to oni koji su se specijalizovali za lečenje poremećaja srčanog ritma! Postoje dobro definisani dijagnostički postupci koji se primenjuju u praćenju (i lečenju) dece sa WPW sindromom, a to je posao baš dečjih kardiologa!
Autor: Goran Vukomanović
Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike. Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama. Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).
Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece. Oženjen, otac troje dece.
Postovani, vec duze vremena (preko 10 godina) imam osecaj “preskakanja” i nepravilnog rada srca. Pre dve godine stanje se nesto pogorsalo (u smislu cesceg i dugotrajnijeg preskakanja). Vise puta sam se obracao lekaru. Pri svakom pregledu UZ mi je bio uredan, EKG manje vise (obicno je dijagnostikovan snizeni T talas). Pre dve godine sam prvi put nosio holter 24h i rezultat je bio uredan. Pre dve nedelje holter je ponovljen, i tom prilikom mi je vidjena “tahikardija sirokih razmera QRS kompleksa”. Istu sam osetio kao jako nepravilan rad srca u trajanju od oko dve minute. Tek nakon sto sam seo i popo casu vode, stanje se smirilo. Nakon sto je holter procitan, hitno sam pozvan u bolnicu, gde mi je odmah ponovljen UZ (opet bio uredan), EKG, i uradjena koronografija (uredna). U neformalnom razgovoru sa dezurnim lekarem mi je pomenuto da se sumnja na WPW. Dobio sam terpiju Cardiopirin 100mg 1×1, Ampril 2,5 mg 1×1 i Propafen 3x150mg, uz savet za dalje ispitivanje. U otpusnoj listi stoji da se “najverovatnije radi o atrijalnom flateru sa blokom 2:1 sa mogucim preeksitacionim sindromom” (da li je to WPW?). Napominjem da ne osecam neko zamaranje pri fizickom naporu (rekreativno sam trcao do 3km (sad sam prestao, nadam se privremeno) i trudio se da setam po prirodi (bez vecih problema predjem 10-15km, sa blazim usponima). Posao mi je uglavnom sedeci. Iako imam 48 godina, molio bih Vas za Vase misljenje. Unapred hvala!
Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA – https://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra