Vitamin K

Pod ovim imenom krije se čitava paleta vitamina (K1, K2, K3, K4, K5). Najvažnija su prva tri. K1 je prirodno prisutan u tamnozelenom povrću, K2 proizvode crevne bakterije, a K3 je sintetski oblik. Rastvorljivi su u mastima i osetljivi na svetlost, pod čijim uticajem se raspadaju.

Vitamin K je poznat kao koagulacijski vitamin, što znači da ima nezamenljivu ulogu u zgrušavanju krvi. U jetri se stvara nekoliko vrsta proteina koji kao neaktivni putuju krvlju. Ukoliko u organizmu dođe do krvarenja (bilo spontano ili kao posledica povrede), vitamin K zajedno sa kalcijumom, omogućuje aktiviranje proteina (faktora) zgrušavanja. Sada kao aktivne forme, na mestu krvarenja proteini formiraju ugrušak čime se zaustavlja krvarenje.

Nedostatak…
Budući da je apsorpcija vitamina K zavisna od prisustva masti, svako stanje u kome je ona poremećena ili u kome se vitamin namerno izbacuje iz ishrane, mogu dovesti do deficita. Najčešći razlozi su bolesti jetre, oštećena crevna flora, dugotrajno uzimanje antikoagulantnih lekova. Posledice su učestalo krvarenje i krvni podlivi po telu. Nedostatak se može pojaviti i kod novorođenčadi zbog sterilne crevne flore (koja nije u stanju da sintetiše vitamin K) i istovremenog nedostatka vitamina K u majčinom mleku. To stanje se naziva hemoragijski sindrom. Pod najvećim rizikom su novorođenčad majki koje su tokom trudnoće uzimale lekove za lečenje epilepsije; zatim prevremeno rođene bebe; one sa urođenim bolestima jetre kao i bebe sa ozbiljnim poteškoćama pri hranjenju. Ovaj problem postaje uočljiv već u prvim danima života, pa se najčešće pravovremeno i uspešno reši.

Višak….
Velike doze vitamina K mogu biti toksične i izazvati alergijske reakcije, pa bi bilo dobro „držati” se saveta lekara i preporučenih doza (60 mikrograma na dan).
U kojim stanjima možemo očekivati pomoć od vitamina K?
Preporučuje se u prevenciji krvarenja, kod bolesti jetre i žučnih puteva, pri dugotrajnom uzimanju nekih lekova koji remete crevnu floru i time sprečavaju sintezu samog vitamina.
Za jače kosti…
Status vitamina K kod adolescenata, kad je regularan, može imati dugoročni uticaj na zdrave kosti. Istraživanja su pokazala da dobar status ovog vitamina pozitivno utiče na mineralni sadržaj i gustinu kostiju, pružajući na taj način zaštitu od osteoporoze u kasnijim godinama. Vitamin K aktivira osteokalcin, koji ima ključnu ulogu u ugradnji kalcijuma u koštano tkivo. Zbog toga je dobro svakodnevno, a naročito u pubertetu, deci servirati lisnato zeleno povrće.
Najbolji izvori su spanać, brokule, kupus, kelj, sir, ovas, pasulj i goveđa jetra.

Dr Rijalda Ostojić

Podeli:

Komentari

  1. Postovani,
    da li je vitamin K na bilo koji nacin povezan sa primanjem vakcina?

    Naime moja beba od mesec i po dana je u porodilistu primila vitamin K ali nije primila vakcine . Ja joj dajem vitamin D ali ne i vitamin K a uskoro treba da primi BCG i vakcinu protiv hepatitisa B.

    Odgovori na komentar
  2. Doktore, moja beba je pila d3k1 do prvog meseca i posle je pedijatar rekao da ne treba vise K, samo d3. Rekla je da cemo na jesen uvesti K opet. Ima li to smisla? Ili sam ja pogresno razumela…
    Hvala unapred. Lep pozdrav

    Odgovori na komentar
  3. Moja beba je drugi dan po rođenju primila BCG i K vitamin ujutru oko devet deset sati a u tri sata posle podne dobila je napad zgrusavanja krvi i uveče oko sedam ssti umala. Šta se to desilo? Beba je inače rođena zdrava ocena 9,tezina3600.

    Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA