Visoka temperatura, kašalj, kažu nije grip

• Koje su najčešće komplikacije?

Faza sa visokom temperaturom traje nekoliko dana (obično tri do pet), posle čega dolazi do ozdravljenja ili komplikacija. Prvi znak ozdravljenja su sve duži periodi bez temperature, koja polako prestaje. Treba znati da kašalj poslednji odlazi (nekada traje i po par nedelja), pa zato treba imati strpljenja. Za razliku od gripa, ovi virusi ređe prave komplikacije deci, ali one ipak mogu da se jave.

Evo najčešćih:

 U «lokalne» komplikacije spada upala grla i uva. Može da nastane kao rezultat ulaska bakterija u već oštećenu sluznicu. Srednje uvo se lako upali, naročito kada se nos ne «servisira» redovno, pa je skoro stalno zapušen. Veća deca mogu da dobiju i sinuzitis – zapaljenje sinusa, koji su vrlo blizu ognjišta zapaljenja, a i tu zapušen nos (ali i nasledni faktor) igra važnu ulogu.

 Bronhoopstrukcija (spazam malih i srednjih disajnih puteva) je relativno česta komplikacija, koja može da se javi na početku bolesti, ali i kada se čini da je dete već skoro ozdravilo. Napadi kašlja, a potom i šištanje, znak su ove komplikacije. Zato svako pogoršanje kašlja treba ispratiti slušanjem detetovih pluća, jer rane faze bronhoopstrukcije lekar može da otkrije a da se ne vide karakteristični znaci. Na ovaj problem treba misliti i kod dece koja produženo kašlju bez temperaure.

 Zapaljenje pluća je retko (za razliku od gripa, kada se daleko češće javlja), ali se ipak sreće i ovih dana. Pojačanje kašlja, ali i produženje perioda visoke temperature, nagoveštaj su pneumonije. Upadljivo je i drastično pogoršanje raspoloženja deteta – koje je klonulo, loše jede i pije i postaje nezainteresovano za okolinu. Na upalu pluća treba misliti kod dece koja kašlju a temperatura ne prolazi posle pet do sedam dana od početka bolesti. Pneumoniju lekar može da otkrije pregledom, a kod «sumnjivih» pacijenata može da se napravi i rendgenski snimak, koji tada mnogo pomaže u postavljanju dijagnoze.

• Kako ovi virusi mogu da se dokažu?

U svakodnevnoj praksi obično nije potrebno dokazivati prisustvo virusa – jer je nama, doktorima, ali i visprenijim roditeljima jasno da je virus «posetio» dete. Pošto većina dece lepo izgura ove infekcije (sa ili bez doktora), nepotrebno je utvrđivati koja grupa virusa uzrokuje bolest. Virusološke analize nisu jeftine, pa pedijatru treba prepustiti odluku o eventualnim dopunskim ispitivanjima. Ponekad je potrebno uraditi običnu krvnu sliku i pregled mokraće, da bi se isključile komplikacije. Bris grla je retko potreban, ali može da bude od pomoći kod dece koja imaju gušobolju.

• Kako se lečiti od zimskih mikrouljeza?

Kao i za većinu virusa, ni za ove nemamo efikasne lekove. Primenjuje se takozvana simptomatska terapija – koja je, dakle, usmerena na olakšavanje detetovih tegoba. Dobra toaleta nosa, uz obaranje visoke temperature, stubovi su ove terapije. Lagana hrana i dosta blagih biljnih napitaka su neophodni za oporavak. Ne treba terati dete da jede ako ne može, ali da pije mora – da ne bi izgubilo tečnost iz organizma (dehidracija). Antibiotici se ne prepisuju, osim ako se ne javi neka od komplikacija koja traži ovu terapiju. Davanje antibiotika unapred je neprilično, jer većinu komplikacija pravi virus kome antibiotik ne može ama baš ništa. Tek kada se komplikacija desi, treba je lečiti.

• Da li posle ovih virusa ostaje imunitet?

Nažalost, ne! Pošto postoji veliki broj virusa koji prave slične tegobe (preko 200 tipova), velika je verovatnoća da isto dete dobije serijsku infekcju različitih virusa, sa skoro istim manifestacijama.

• Može li dete u obdanište?

Naravno da ne može – dok ima temperaturu i «ripa», raznoseći viruse oko sebe! Mudro je povući dete iz školice već prvih dana bolesti. Ovo je dobro i za obolelo dete, ali i za zdravu decu u obdaništu (ako je još neko tamo ostao zdrav), jer će biti jedan izvor rasipajućih virusa manje. Skoro svi virusi obaraju imunitet dece, pa su ona prijemčiva i za druge infekcije. Zato je bolje da mališan nekoliko dana ostane kod kuće, pa da se vrati zdrav u kolektiv.

• A sportić?

Treba da prođe barem sedam dana od ozdravljenja do povratka sportskim aktivnostima. Iako se predškolska deca uglavnom ne izlažu većim naporima, treba dobro da se oporave pre nego što nastave da treniraju. Uostalom, ima vremena za sport.