Verbalna agresija kod dece

Nova školska godina je počela. Svaka različitost među školskom decom može postati povod za ismevanje, zajedljive komentare i zastrašivanje. Najčešći su komentari koji se odnose na fizički izgled (zbog debljine, smešnog imena ili prezimena, velikog nosa, načina oblačenja), a predstavljaju deo svačijeg odrastanja.

Međutim, pojedina deca, bez obzira na uzrast, mogu biti toliko „inventivna” u takvim „kreativnim” oblicima izražavanja do te mere da ugrožavaju identitet i integritet druge dece, što predstavlja vid verbalnog nasilja.

Dakle, svaki vid ismevanja, nazivanja pogrdnim imenima, ruganje, vređanje, spletkarenje, zastrašivanje i pretnja fizičkim maltretiranjem predstavlja alarm upozorenja roditeljima dece koja trpe nasilje, a naročito roditeljima dece koja vrše nasilje.

Šta pokreće zlonamerne reči?

Ružne reči, zloba, podsmeh i javno isticanje tuđih slabosti uglavnom su produkt duboke frutriranosti i osećanja inferiornosti mališana koji su možda i sami žrtve verbalnog (ili fizičkog) nasilja roditelja, kao i poremećenog sistema vrednosti (isticanje materijalnih, a ne moralnih vrednosti i ljudskih vrednosti). Podsmevanje podrazumeva nepoštovanje drugog i nipodaštavanje vrednosti koje ima, bez uvida u sopstveno neprikladno ponašanje.

Takva deca obično nemaju empatije  (saosećanja) za potrebe i osećanja drugih, jer često nisu svesna štetnosti svog ponašanja. Surovost dece koja su verbalni agresori neretko predstavlja kopiju modela ponašanja roditelja, ili ventil „pražnjenja” duboko potisnutog besa i nezadovoljstva. Kada dete ne doživljava sebe kao važno, teško mu je da uvaži mišljenje drugog i njegove portebe, što je osnov ruganja i agresivnog ponašanja.

Šta da rade deca koju je pogodila tuđa zloba?

  • Kao prvo, ne treba obraćati mnogo pažnje ismevanju, jer je to jedini način da se takva deca zaustave.
  • Treba ignorisati zlonamerne reči, jer one više govore o onome ko ih izgovara nego o onome kome su upućene.
  • Ne treba zaboraviti da se agresivna dece hrane patnjom drugih.
  • Nikako se ne treba povlačiti. Trebalo bi se okrenuti oko sebe i pronaći decu sa puno više razumevanja
  • Uvek se orjentisani na sopstvene vrline, a ne na mane i ne posmatrati sebe očima svojih drugova

Ukoliko je Vaše dete svesno svojih vrednosti, ukoliko se oseća sigurno i voljeno, neće ulaziti u konflikte i nosiće se sa neuspehom bez nasilja.

Marijana Petrović, spec. med. psihologije

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA