Velikani medicine – Džozef Lister

Na dvoru kraljice Ane, 1827. godine u Londonu, rođen je Džozef Lister, britanski lord, sin bogatog Džeksona Listera, pronalazača ahromatskog mikroskopa. Ovaj slavni lekar i hirurg je postavio temelje antiseptičnoj hirurgiji. Zahvaljujući hrišćanskim vrlinama koje je stekao u domu svojih roditelja, pobožnih i krotkih kvekera (hrišćanska sekta), poreklo i imetak nisu mogli do kraja života da zamagle vidik ovog saosećajnog čoveka.

Žao nam je, kvekere ne primamo
U želji da im sin stekne dobro početno obrazovanje, roditelji su ga poslali u Totenhem, u privatnu školu. Tamo je stekao prva znanja iz jezika, književnosti i nauke. Još od najranijeg uzrasta je pokazao zanimanje za biologiju i anatomiju. Imao je samo četrnaest godina kada je ozbiljno počeo da se bavi crtanjem kostura čoveka. Već tada je mladi Lister želeo da postane hirurg. U tome je posebno imao podršku oca, ali je nepravda brzo zakucala na njegova vrata.

Kao kveker, nije mogao da se školuje u Oksfordu i Kembridžu, jer je to bilo zabranjeno. Zbog toga ga je otac, kada mu je bilo šesnaest godina, upisao u jedan londonski koledž. Postao je student filozofskog fakulteta, na kojem je diplomirao 1847. godine. Sledeće godine, upisao se na tečaj medicine na Univerzitetu u Londonu, gde je stekao solidno znanje. Tamo se sprijateljio sa nekoliko uglednih profesora i prvi put prisustvovao operaciji pod opštom anestezijom. U Engleskoj je upravo tada započela nova era u hirurgiji, u kojoj će Lister da ostavi neizbrisiv trag. Posle osam godina provedenih na Univerzitetu, 1852. godine je stekao doktorat iz medicine.

Rad u bolnici
Nakon odlaska u Edinburg, ubrzo ga je zapazio Džems Sjem, izvanredan hirurg, koji je bio na vrhuncu stvaralačke snage. Operacije je vršio sa apsolutnom sigurnošću, lakoćom i odlučnošću. Mladi Lister je bio fasciniran iskusnim doktorom, koji mu je uskoro poverio odgovornu ulogu hirurga u bolnici. Dodelio mu je dvanaest asistenata, studenata koji su previjali bolesnike i pomagali kod lečenja rana. Lister je imao veliku slobodu u obavljanju operacija. Imao je naglašenu sposobnost rasuđivanja, bio je vredan i čestit i, možda najvažnije od svega, uvek spreman da uči od drugih.

Hirurgija Listerovog doba
U to vreme, hirurgija je bila mučna profesija. Operacije često nisu obavljane zato što su bile vrlo opasne. Čak i u situacijama kada se operacija završi uspešno, bolesnik je često umirao. Operacione dvorane su podsećale na mesarske klanice, a od higijene su bile veoma daleko. Pod je bio posut piljevinom koja je upijala krv. Ona se zgrušavala i tu ostajala danima. Hirurzi su obavljali operacije u svojoj svakodnevnoj odeći. Neki su oblačili stare kapute koji više nisu bili za nošenje. Često se događalo da su istim instrumentima operisana dva, tri, četiri pacijenta… bez prethodnog pranja.

U svakom slučaju, hirurgija tog doba je bila krajnje odbojno zanimanje. Mladi ljudi su se teško odlučivali za poziv hirurga. No, Lister je bio nešto drugo. Pisao je ocu: «Hirurgija je za mene najdivnije zanimanje». On je mogao da ide lakšom stazom, ali je njegovo hrišćansko vaspitanje, koje je poneo iz doma, oblikovalo shvatanje obaveze koju pojedinac ima prema čovečanstvu. To je presudno uticalo na njegove životne odluke.

Mlad profesor
Pošto je profesor hirurgije u Glazgovu 1860. godine penzionisan, nasleđuje ga Džozef Lister i u 33. godini postaje redovni profesor i šef najveće hirurške škole u Engleskoj. Uz bolnicu je bila podignuta i jedna zgrada namenjena za operacije.

Podrška vizionarima
Velika prekretnica u Listerovom radu se dogodila kada je dobio Pasterova izučavanja o mikroorganizmima. Već ranije se susretao i sa radovima Ignjaca Semelvajsa. Ovu dvojicu su svi u lekarskim krugovima ismevali, ali ne i Lister. U njihovom radu je video nešto revolucionarno. Kada je jednom shvatio da oni nisu bili ludaci, već vizionari, hrabro se priključio povorci. Proviđenje je izgleda htelo da Semelvajs završi u ludnici, Paster bude ismejan, a Lister izvede posao do kraja i ponese lovorike. Čudni su putevi…

I bi antisepsa…
Lister je pokušavao da pronađe supstancu koja će kao otrov da ubija mikroorganizme. Čitajući novine jednog jutra, saznao je da karbolna kiselina uspešno odstranjuje neugodan miris iz nečistih kanala. Od prijatelja, hemičara Andersona, dobio je znatnu količinu karbolne kiseline – gustu, crnu, katranastu tečnost. U avgustu 1865. godine, u njegovu ordinaciju su doveli jedanaestogodišnjeg dečaka sa otvorenim prelomom na levoj nozi. Lister se pomolio, stegao zube i natopio ranu karbolnom kiselinom. Zatim je namestio kost i previo je zavojem natopljenim u kiselinu. Rana se nije zagnojila, počela je da zaceljuje. Bio je to njegov prvi uspeh na putu ka antiseptičnoj hirurgiji.

Je li bilo protivljenja? Još kakvih!
Nastavio je istom metodom da leči pacijente. Od njih jedanaest sa otvorenim prelomom, devet je potpuno izlečeno. A onda se desilo nešto istorijsko. Njegova logika je bila: ako deluje kod previjanja u ambulanti, zašto ne bi i za vreme operacije u sali. Tako se rodila antiseptična hirurgija. Ali, porođaj ne ide bez bolova i muke. Listeru su kolege mnogo zamerale. A njihove pobude? Uvek iste: sujeta, zavist, inertnost… Srećom, ovog puta su «rugači» naišli na «bedem».

Na sastanku Britanskog lekarskog društva, 1867. godine u Dablinu, Lister je opisao svoju antiseptičnu hirurgiju. Bez obzira na pokušaje omalovažavanja, ništa nije moglo da ga pokoleba. Njegova antiseptična hirurgija već na početku postiže velike uspehe. U francusko-pruskom ratu 1870. godine, mnogi ranjenici su operisani i lečeni po Listerovoj metodi.

Za šta sve može da se upotrebi gumena cev?
Avgusta 1869. godine, Lister nasleđuje svog profesora i postaje glavni hirurg u Škotskoj. Veliko interesovanje je vladalo za rad ovog mladog čoveka, čija je predavanja pratilo po pet stotina studenata. Tada je postao stalni lekar kraljice Viktorije. Jedno od velikih priznanja je dobio 1871. godine, kada je pozvan u Baltimor da je operiše – što je on uspešno učinio. Baš tada je primenio jednu novinu: upotrebio je gumenu cev za drenažu rane.

Loš prijem u Londonu
Lister se 1877. godine preselio iz Edinburga u London. Na Kraljevskom koledžu je dobio katedru za kliničku hirurgiju. U novoj bolnici, kolege ga nisu najbolje primile, čak ni bolničarke. Studenti su u malom broju dolazili na njegova predavanja. Ali, njegovi bivši studenti i prijatelji iz Glazgova i Edinburga, sa ushićenjem su širom Engleske propagirali antiseptičnu hirurgiju. Protivnici su nicali kao pečurke posle kiše… ali, kao što smo već naveli – samo do bedema.

A priznanja?
Stub je odoleo buri. Nakon mnogo protivljenja, na kraju su došla priznanja, a bilo ih je sa svih strana. Lister je bio sekretar Kraljevskog društva, a od 1895. do 1900. godine i njegov predsednik. Dobio je mnoga strana odlikovanja, a 1883. godine je postao baron. Bio je jedan od prvih dvanaest članova Reda za zasluge, imenovan je za člana Kraljevskog saveta, proglašen je za počasnog građanina Glazgova. Čak su mu i Francuzi dva puta odali posebnu čast.

Umro je u 85. godini, 10. februara 1912. godine. Veliki lekar i naučnik Džozef Lister, sahranjen je pored svoje supruge u Vestminsterskoj opatiji – pored velikana Darvina i Vata, gde mu je postavljena spomen-ploča.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA