Nas sin u januaru puni 3 godine. Imao je izrazene i jake tantrume od rodjenja. Sa 2, 5 je to prestalo dosta, medjutim ima traume od spavanja u vrticu. Tako da je u vrtic do 12 posle neko dodje po njega od baba i deda jer je bilo jako jako stresno neutesno plakanje, buvalno traume ima. Kuci jedva zaspi, ali ga i ne teramo uvek, nekad uspemo. Tako da smo adaptaciju prekinuli tj ostaje do spavanja.
Polako se vraca u normalu, opet zeli da ide, ne jede, piski ponekad u gace jer ne trazi na vreme, ali ide na bolje.
Medjutim plakanje je problem. Ranije bi se bacakao koji min isplako mi ignorisemo i to je to. Sad nas udari, tacno se vidi ta agresija u pogledu, pokretima, dobije kaznu, dobije po guzi, nista. Nastavlja po svome. Ignorisanje ne pomaze, i ne mogu da ga ostavim samog kad tako besni jer ce se povredi i sile nema da nece. Ne znamo koliko moze plakanje na njega emotivno da utice.
On jako stresno dozivljava sve, to nije obicno plakanje, to je zacenjivanje, zacrveni se, ostaje bez glasa i daha, vristi to je klasicno vristanje iz sveg glasa. Ako ode negde krece histerija kad se odlazi kuci, bacakanje po podu. Bukvalno ga vucemo na silu, preznoji se od vristanja.
Kod psihiloga smo isli pre ovog stanja sad, sa njim je sve ok. Psihilog je samo savetovao kazne i da se razgovara, naravno da se razgovara. Pricamo i pricamo sve prihvati sve super i kad dodje do toga nista nastvlja po svome.
Koji je vas savet na osnovu iskustva! A da nije obratite se psihologu jer to vec jesmo, i price o razmazenosti i previse paznje. Vidja nas od 15:30-19h pa ide na spavanje, normalno ga ljubimo, grlimo, poigramo sw poslw se on igra sam. Mi sedimo on se igra sav srecan. Prosetamo ili ga vodimo kod nekog, nit se kupuju igracke svaki dan, nit cokolade, nit gleda tv puno, apsolutno u svemu postavljamo granice. Jedino gde priznajem da gresimo je hrana, e tu ga poenkqd jurimo jer je non stop bolestan od kad je krenuo u kolektiv i jos treba ta citava 3h dnevno sto provodimo zajedno da se teramo da jede. Nekad sedne za sto i jede hoce, nekad nece po sat vremena pa odustanem i nahranim ga uz tv samo da nesto u usta stavi za ceo dan. Jer tamo ne jede ne pije dovoljno. Stvarno ne znam gde gresimo, jednostavno tezak karakter ima, jako je tesko sa njim saradjivati u naci zlatnu sredinu a da ne dodje do histerije i emotivnog sloma.
ODGOVOR NA PITANJE >>
