Uticaj agesivnih igrica na detetovo ponašanje: Roditelji, primenite pravilo 3-6-9-12

Previše vremena provedenog uz igrice može dovesti do promena u detetovom govoru, ponašanju, manirima, kao i razvoju mozga. Kako biste sprečili zavisnost od igrica kod dece, naučnici predlažu pravilo za ograničavanje upotrebe tehnologije kod dece.

Foto> Pixabay

Ukoliko imate decu, jasno vam je da ste roditelj u eri gde su svima dostupne informacije i tehnologija. Ukoliko imate dete koje voli igrice ili se iz drugih razloga ne odvaja od ekrana, važno je da pripazite. Postoji mogućnost da će to uticati na celokupan razvoj i psihologiju deteta, ukoliko mu igrica postane glavna tema u životu.

Mnoge popularne igrice za mlađu decu, naročito za osnovce između sedam i 16 godina vrlo lako izazivaju zavisnost. Veliki broj igrica roditelji sa mrštenjem posmatraju kao gubljenje vremena. Postoje profesori i studije koji veruju da one mogu oštetiti mozak.

Nasilne igrice i agresija

Igranje nasilnih igrica lako može biti jedan od krivaca za detetovo ponašanje i reagovanje u određenim situacijama. Zbog previše provedenog vremena uz igricu, ne samo da će patiti detetovo obrazovanje, već će to uticati i na njegov govor, ponašanje, manire, kao i razvoj mozga. Nekoliko studija je pokazalo da učenici koji igraju nasilne virtuelne igrice imaju veće šanse ta razvoj nekih srčanih stanja i agresivnih misli, u odnosu na one koji igraju igrice bez nasilja.

Iako ove studije ne pokazuju konkretno agresiju, one uzimaju u obzir promene ponašanja koje uključuju agresivne obrasce u govoru i akcijama koje su nezdrave za društvo i detetov razvoj. Deca koja odrastaju uz zavisnost od ekrana imaju odloženo progovaranje i povećan rizik od autističnih poremećaja.

Pravilo 3-6-9-12

Australijski kraljevski koledž za pedijatriju predlaže da se deca ne upoznaju sa uređajima pre treće godine. Čak i nakon tog perioda treba da postoji ograničenje od najviše sat vremena dnevno. U skorije vreme predložili su 3-6-9-12 pravilo, koje postavlja obrazac zdrave upotrebe uređaja.

– Nema korišćenja uređaja do 3. godine

– Nema korišćenja interneta do 6. godine

– Nema video igrica do 9. godine

– Nema društvenih mreža do 12. godine

Kako nasilni mediji utiču na decu

Igrice mogu uticati i na sveukupno blagostanje deteta koje provodi previše vremena zatvoreno u kući, umesto aktivnosti koje ga održavaju fizički zdravim. Ostavljeni sa svojim uređajima, mališani postaju lenji i razvijaju mentalni sklop da se radije ne igraju napolju.

Vreme pred ekranima utiče na decu na mnogo načina. Mogu se razviti vizuelni poremećaji i odložen govor. Igrice povećavaju nasilje u školama i poremećaje u ponašanju kod dece. Ukoliko vreme dozvoljava, važno je da deca provode vreme napolju i igraju se. Nauka je u mnogim studijama povezala nasilne video igrice i agresivno ponašanje, agresivne misli, umanjeno socijalno ponašanje, empatiju, a uz to i smanjenu osetljivost na agresiju.

Igrice – hobi, industrija, zavisnost

Mnogi shvataju igranje igrica kao hobi, aktivnost koja uključuje učešće i interakciju. Roditelji to smatraju masivnom industrijom gde se zarađuje novac koji običan radnik ne može ni zamisliti.

Popularnost igrica se povećala delom zbog njihove veće pristupačnosti. Dodirom vrha ekrana možete skinuti igricu na svoj telefon, tablet, računar.

Svetska zdravstvena organizacija je istakla “poremećaj igranja igrica” kao dijagnozu koja se može kontrolisati nekom intervencijom. Ovo ne mora nužno biti roditeljski posao. Industrija sama treba da napravi limit koji će ograničiti dostupnost igara deci mlađoj od 15 godina.

Sve što se u životu radi prekomerno predstavlja otrov u vašem životu, pa makar to bio i kiseonik. Ne dozvolite da se nešto pretvori u zavisnost.

Izvor: Yumama

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA