Upotreba društvenih mreža i povezanost sa pojavom simptoma ADHD kod adolescenata

Svakodnevna upotreba pametnih telefona, sms-ova i društvenih mreža može da doprinese pojavi simptoma poremećaja pažnje/hiperaktivnosti ADHD kod mladih, pokazalo je novo istraživanje.

Foto> Pixabay

Obuhvaćena je grupa adolescenata koji na početku ispitivanja nisu imali simptome ADHDa i pokazano je da je učestala upotreba digitalnih medija povezana sa nastankom novih simptoma ADHDa.

Uzročno posledična veza upotrebe digitalnih medija i pojave ADHD ne može da se potvrdi iz samo jedne studije ali ovo istraživanje otvara nova pitanja oko upotrebe pametnih uredjaja u periodu detinjstva. Umerena upotreba digitalnih medija ima veliku korist za obrazovanje a prekomerna izloženost digitalnim uredjajima i društvenim mrežama ima negativne posledice za mentalno zdravlje.

Istraživanjem je obuhvaćeno 2587 adolescenata prosečnog uzrasta 15 godina, od kojih su 54% bile devojčice u 10 srednjih škola u Los Andjelesu u Kaliforniji u periodu 2 godine. Ni jedno od ispitane dece nije imalo simptome ADHDa na početku istraživanja što je potvrdjeno anamnezom i popunjavanjem obrasca o trenutnim simptomima deteta. Merena je učestalost (nikada, retko, ponekad, često, vrlo često) 18 simptoma ADHD-a u poslednjih 6 meseci pre istraživanja. Ukupno je ocenjivano 9 simptoma pažnje i 9 hiperaktivno-impulsivnih simptoma. Deca koja su ocenila da 6 ili više simptoma imaju često ili vrlo često su svrstana u kategoriju ADHD simptomatski pozitivnih. Isti upitnik je popunjavan posle 6,12 i 24 meseca.

Na početku istraživanja mladi su popunjavali anketu o tome koliko često koriste 14 popularnih digitalnih medijskih aktivnosti (provera društvenih mreža i grupa, tekstova, igranje digitalnih igara, videozapisa ili surfovanje po internetu). Na osnovu njihovih odgovora oni su podeljeni u tri kategorije: bez upotrebe digitalnih medija, umerena upotreba i visoko učestala upotreba digitalnih medija. Kategorija visoko učestale upotrebe definisana je kao upotreba svih 14 različitih medijskih aktivnosti više puta tokom dana u proteklih nedelju dana.

1398 ispitane dece (54.1%) je bilo u najvišoj kategoriji kada je u pitanju korišćenje društvenih mreža i ovo je bila najčešća medijska aktivnost.

Prema istraživanju, učestalog korišćenja društvenih mreža bila je znatno povećana kod dece kod koje su se pojavili neki od simptoma ADHD tokom 24-oro mesečnog praćenja. Simptomi ADHD-a pojavili su se tokom praćenja kod 9,5% dece koja su bila svrstana u grupu sa učestalom digitalnom aktivnošću u minimum 7 različitih medija (ukupno njih 114) i kod 10,5% onih koji su prijavili da koriste sve digitalne medije učestalo (njih 51). Od 495 adolescenata koji su bili svrtani u grupu da ne koriste društvene medije samo 4.6% je imalo neke od simtoma ADHDa u toku perioda praćenja.

Odnos izmedju učestalog korišćenja digitalnih medija i simptoma ADHDa je bio statistički značajan ali skroman zbog manjeg broja dece u uzorku.  Jača povezanost između upotrebe medija i ADHD-a pronađena je među adolescentima koji su imali i neke druge poremećaje kao delinkventno ponašanje i simptome depresije.

Trenutni pristup savremenim tehnologijama može da utiče na detetovu kontrolu impulsa i očekivanja povratne informacije bez strpljenja. Digitalni mediji ne dozvoljavaju da se mozak odmori, da se dosadjuje ili da se razvija svesnost. Učestala upotreba digitalnih medija smanuje sposobnost deteta da ostane skoncentrisano na izazove i teže zadatke koji zahtevaju dužu koncentraciju i vreme za rešavanje problema.

Zbog malog broja uzorka sve ove rezultate studije treba analizirati sa oprezom ali svakako treba imati na umu prilikom korišćenja društvenih medija u velikoj učestalosti može doći do pojave ADHDa medju adolescentima.

Roditelji, nastavnici i pedijatri moraju da budu svesni veze izmedju korišćenja medija i mentalnog zdravlja i uvek tokom pregleda treba da porazgovaraju sa tinejdžerima o korišćenju društvenih mreža.  Kao pomoć treba na telefon ili tablet instalirati aplikaciju koja prati koliko vremena korisnik provodi na odredjenim aplikacijama jer deca nekada nisu ni svesna koliko vremena prodje od kada upale društvenu mrežu ili igricu. Vreme provedeno na društvenim mrežama treba smanjiti na minimum a najviše do 2 sata dnevno. Na osnovu vremena provedenog na društvenim mrežama potrebno je pri narednom pregledu sugerisati vreme za društvene mreže i pametne uredjaje.

Pripremila Dr Milena Nikolić, pedijatar

Chaelin K.Ra,MPH1;Junhan Cho,PhD1;Matthew D.Stone,BA2;et al: Association of Digital Media Use With Subsequent Symptoms of Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder Among Adolescents JAMA.july 2018;320(3):255-263. doi:10.1001/jama.2018.8931

Megan Brooks: High Social Media Use May Fuel ADHD in Teens, Medscape pediatrics news, july 2018

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA