Foto: Canva
Uvek smo u nekim perifernim krugovima. Nikad u centralnom. Nikad u svom dvorištu. Da razmislimo, šta je zaista važno za nas: Šta obući gde otputovati? Šta je novo na Fb- ku? Kakvo će vreme biti? Šta je izjavila neka lokalna zvezda?
Malo se bavimo suštinom: međuljudskim odnosima, kvalitetom života, radom na sebi, svojim osnovnom poslom, zdravljem, fizičkim i mentalnim. Čini se da se i deci posvećuje sve, samo ne dovoljno pažnje i vremena.
U skladu s gore navedenim, u moru događanja, se malo pažnje pridaje podatku da je u Crnoj Gori u 2021. godini prirodni priraštaj bio negativan. Zavladala je bela kuga.
Koga to interesuje pored žučnih, neizbežnih rasprava iz svakodnevnice: Da li se vakcinisati? Rusi ili Ukrajinci? Srbi ili Crnogorci? Dritan ili Aleksa?
Ali, da se vratim u svoje dvorište.
A kad ću ja dobiti unuče?
„Čeekaaaj! Ne mešaj mi se u život! Hoću malo da se odmorim od fakulteta! Da uživam! Uostalom ne mislimo svi da su deca centar sveta!“
Da bi bile tolerantne i moderne i “ na visini zadatka“, moje drugarice i ja ne pitamo i ne pravimo pritisak. Moderno rečeno, poštujemo granice naše dece koja su već zreli ljudi.
A za to vreme, naša muška i ženska odrasla nejač, nek se kreću u zoni svog komfora. Tako je ugodno, ali nezanimljivo…i samo sebi svrha. Neka pričaju o vakcini, ratu, dnevnoj politici. Sve…teme gde ne preuzimaš odgovornost, a dolazi do izražaja analitičnost, širina pogleda na situaciju, obrazovanje.
S druge strane, mora se priznati da je u današnje vreme raznih pritisaka i trke za statusom, materijalnim dobrima, mladim ljudima teško ostvariti uslove za zdravo odrastanje potomaka.
I bake i deke više nisu požrtvovani kao ranije. Kad pitam mlade roditelje da li mogu da “ uskoče“ i povremeno olakšaju, odgovor je obično odrečan. Ili još uvek rade ili imaju pritisak i šećernu bolest.
I ovim putem im poručujem da je bavljenje unučetom najbolji lek, savršen antidepresiv i bolja terapija od najbolje medicinske.
Jako želim unuče. Ono zatvara krug života, čini nas korisnim i važnim, razmenjujemo ljubav na najljepši mogući način.
A roditeljstvo…je teško, zahtevno, naporno, skupo i…oplemenjuće smisleno, uzbudljivo smešno, tužno.
I ako hoćete i oda čovečanstvu. I lokalno i globalno.
Jedan umni i duhoviti Duško Radović iz prošlog veka je rekao:
„Rađajte tu decu šta se cenkate toliko?
Da je neko ozbiljno razmišljao ni vi se ne biste rodili“.
Dr Nina Mandić, pedijatar
PZU ,,Doktorica Mica”
Komentari 0