Da li je prvi razred više igra, kako to često kažemo od kada je uveden reformisani sistem školovanja odnosno sistem rada sličan radu u vrtićkoj predškolskoj grupi ili je u pitanju ipak sistem koji podrazumeva učenje i obaveze? Šta sve prvaci uče u toku godine?
Učitelj Sava: Prvi razred se nastavlja na predškolsko obrazovanje što je i logičan sled za nastavak igre kao jedne od osnovnih metoda rada u prvom razredu. Aktivnosti koje su planirane kroz igru su osnova učenja dece od 6 godina. Kada imate na umu činjenicu da radite sa decom od 6 godina, da im je pažnja veoma kratka maksimalno do 20 minuta, da im je potreban pokret i razgovor… igra je jedina aktivnost koja zadovoljava sve navedene kriterijume. Igra je sistem koji podrazumeva učenje, sistem koji je organizovan tako da zadovolji sve navedene elemente, ima svoj cilj i jasne ishode učenja. U toj igri deca uče jedna od drugih i zajednički rešavaju problem koji im se postavlja. Igra koja je usmerena na rad i učenje svih.
Kroz igru učenici uče da uče, dobijaju obaveze i stiču radne navike koje steknu tokom prve godine školovanja. Ovo su temelji i kako se stvari postave u prvom razredu tako će i biti u narednim. Njihov uzrasni nivo samo čuje “igra” i tako je treba koristiti.
Kako se deca iz ugla učitelja privikavaju na školske klupe i sistem rada s obzirom da im je tek 6 ili čak i manje godina i mogu li da isprate način rada i tempo?
Učitelj Sava: Sistem rada u učionici se prilagođava samim učenicima. Zbog toga se tokom jednog časa koji traje 45 minuta aktivnosti brže smenjuju u svrhu zadovoljavanja trenutnih potreba dece. Zamislite dete od 6 godina koje sedi 45 minuta! Ne, nije moguće. Zadatak učitelja je da kreira atmosferu u kojoj će deca da rade, a kroz rad da usvajaju određene sadržaje. Učitelj u prvom razredu najviše radi, ali je to njegovo ulaganje najmanje vidljivo. Aktivnosti su organizovane tako da deca stvaraju u učionici, rade u grupama, pričaju i pripovedaju, takmiče se i sl. Znači, sve u učionici je usmereno na učenike. Učitelj je osoba sa iskustvom i prilagođava metodologiju i tempo rada. Ukoliko postoje određene poteškoće u savlađivanju gradiva učitelj u saradnji sa roditeljima zajednički dolazi do rešenja.
Veoma važna činjenica u ovom trenutku je partnerski odnos roditelja i učitelja. Čak se dešava da roditelji prisustvuju nastavi kako bi dete brže i bolje prihvatilo školske obaveze. Često volim da kažem: “Kada imate uspešnu saradnju sa roditeljima, imate sve.” Ova rečenica je mnogo puta dokazala svoju opravdanost, a naročito kada su učenici u starijim razredima osnovne škole. Porodica i škola zajedničkim snagama stvaraju atmosferu u kojoj dete može da napreduje.
Moje iskustvo sa prvacima je vrlo pozitivno. Prema mom mišljenju, prvi razred je razred progresa jednog deteta. U tom razredu deca najviše usvoje kako vaspitnih, tako i obrazovnih elemenata. U prvom razredu akcenat je na vaspitnoj komponenti, odeljenje usvaja određena pravila rada u učionici, deca se upoznaju jedni sa drugima i sa učiteljem, uče da rade jedni sa drugima, utiču na promenu ponašanja, dešavaju se pozitivne promene u odnosima, prema sebi i drugima, uče da rešavaju konflikte, deca razvijaju samopouzdanje, motivišu se da uče. Ne zanemarujući, i jedan veliki obrazovni segment koji je osnova za dalje učenje.
Radoznala i samosvesna deca uče lakše nego ona sa predznanjem. Učenje čitanja i pisanja deci je jedan od najmanjih problema sa kojima se susreću u grupi, po pravilu vrlo brzo savladavaju te veštine. Puno je važnije kod deteta razvijati emocionalnu inteligenciju. Sposobnost prilagođavanja, samodiscipline, upornosti, optimizma, poštovanje drugih, spremnost na saradnju, važniji su za uspeh od kognitivne inteligencije. Prihvatanje neuspeha, pravo na greške, strpljivost, prednosti su koje će detetu pomoći u savladavanju školskih obaveza.
Komentari 0