Suncokret

Cvet koji prati kretanje Sunca ( Helios- Sunce i Anthus-cvet).
Suncokret je neobična biljka koja svojim ponašanjem i rastom zahteva gajenje u društvu; što znači da ne podnosi samoću. Tada iscrpljuje zemljište i što je duže sama, daje sve manji i manji prinos. U samoći biva prijemčljiva za napade štetočina i drugih bolesti. Tada je najbolje preneti je na drugu parcelu i ne vraćati na staru, jer pamti loša iskustva i do šest godina.

Dosta je otporna na kolebanja temperature. Čak i pri mrazevima i temperaturi od minus 8 stepeni ne strada odmah, već se bori bujanjem iz centralnog pupoljka, čime se još više podstiče grananje stabla. Dobro odoleva i visokoj temperaturi, zahvaljujući građi korena i dlačicama koje oblažu njeno telo.
Na osnovu svih ovih, ličnih osobina kojima se suncokret bori za očuvanje svog zdravlja i integriteta, nije ni čudo što je dobio jedno od glavnih mesta u ljudskoj ishrani.
Kulture Maja su ga poštovale kao simbol svetlosti i plodnosti. Stari Grci su ga posvetili bogu Sunca (Helios). Rimski pesnik Ovidije je napisao mit po kome devojka zaljubljena u boga Apolona biva pretvorena u suncokret. U XX veku počinje organizovana sadnja suncokreta.
Značajan je…..
Latice suncokreta se koriste za pripremu čaja koji čisti telo i poboljšava plodnost.
Semenke suncokreta su izrazito bogate proteinima, omega masnim kiselinama, kalcijumom, magnezijumom, cinkom, selenom i vitaminom E. 28% pečenog suncokretovog semena obezbedjuje 76% preporučenih dnevnih potreba za vitaminom E.
Važan je u borbi protiv infekcija, bolesti srca i raka.
Šaka suncokreta ima istu količinu proteina kao i teleći odrezak i 10 mg gvožđa, što je polovina dnevnih potreba. Koristan je u vreme posta, ali i nezaobilazan sastojak vegetarijanske ishrane. Utvrđeno je da suncokret sadrži značajnu supstancu u borbi protiv mnogih opakih infekcija izazvanih virusom Herpesa i HIV-a.
Recepti                                                                                                                                                                                                                                        
Rikota sir od suncokreta
2 šolje sirovog suncokretovog semena
2 supene kašike sirovog susamovog semena
1,5 kašičica belog luka u prahu
1 kašičica morske soli
¾ šolje vode
Sok od pola ili celog limuna
Sve samleti u blenderu dok masa ne postane glatka.
Ovako napravljen sir može da se koristi za mazanje ili za picu umesto kačkavalja.
Od njega može da se napravi i parmezan, tako što se namaže na papir za pečenje i osuši u rerni. Posle sušenja se samelje u sitan sir.
Hleb sa divljim belim lukom i suncokretom
1 veza divljeg belog luka (sremuš)
1 kašika prženog semena suncokreta
10 g rendanog parmezana
1 kašičica soli
500g brašna
0.25 l vode
20 g kvasca
1 kašičica šećera
Divlji beli luk(sremuš) i malo soli izmiksati, dodati ulje i napraviti pesto. Dodati pržene semenke suncokreta i parmezan i dobro izmiksati. Brašno pomešati sa 1 kašičicom soli. Vodu pomešati sa kvascem, šećerom i pestom od divljeg belog luka i dobro umutiti. Tečnost sipati u brašno i umesiti meko testo. Po potrebi dodati još malo vode . Testo pokriti i ostaviti da odstoji 30 min na toplom mestu. Rernu zagrejati na 180 stepeni. Na pleh staviti papir. Od testa napraviti veknu, staviti na pleh, zaseći oštrim nožem, premazati uljem i peći 30-40 minuta.
Dr Rijalda Ostojić

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA