Šum na srcu kod dece

Šum na srcu je prilično česta pojava u pedijatrijskoj praksi, obično bezopasna. Međutim, kod roditelja budi strah da njihovo dete ima bolesno srce, odnosno neku srčanu manu. Zbog toga ćemo odgovoriti na najčešće postavljana pitanja, kako bismo otklonili bojazan roditelja. Ima li razloga za strah?

Foto: Donnieray

● Moje dete ima šum na srcu. Da li je bolesno?

Na sreću, najčešće nije tako. Smatra se, naime, da više od 50 odsto zdrave dece ima šum na srcu. Pošto se ovakav šum sreće kod, inače, zdravog srca – on se naziva funkcionalni ili fiziološki šum (u žargonu se često naziva i šum zdravog srca). Najčešće se otkrije tokom infekcije (bilo kog porekla) praćene povišenom temperaturom.

Ovakvi šumovi imaju specifične zvučne karakteristike, koje ih odvajaju od šumova kod bolesnog srca (takozvanih organskih šumova). Iskusan pedijatar je sposoban da napravi razliku između fiziološkog i organskog šuma na srcu, pa najčešće ne saopštava odmah roditeljima da njihovo dete ima šum. Obično sačeka da prođe infekcija, pa uporedi kvalitet i jačinu šuma. Ako je slabiji ili je nestao, sasvim je sigurno da se radi o fiziološkom šumu. Ali, ako je šum istog intenziteta, upućuje mališana kod dečjeg kardiologa. Upravo je promenljivost osnovna karakteristika funkcionalnog šuma, za razliku od šuma kod bolesnog srca – koji je, uglavnom, mnogo jači i ne menja se značajnije tokom vremena.

● Da li moram HITNO da odvedem dete kod dečjeg kardiologa?

Kada saznaju da njihovo dete ima šum na srcu, roditelji ne bi trebalo da paniče. Jer, od 1000 dece sa šumom, samo tri-četiri mališana zaista ima neko oboljenje srca. Da bi se u potpunosti  isključilo postojanje srčane mane (najčešće urođene), potrebno je da se roditelji konsultuju sa dečjim kardiologom. Taj pregled nije hitan, naročito ukoliko dete nema nikakvih tegoba. Ovo se posebno  odnosi na decu uzrasta preko dve godine. Naime, sve teške urođene srčane mane se, po pravilu, ispoljavaju u prvim danima ili mesecima života. Zbog toga je veoma mala verovatnoća da dete, kome su lekari prvi put otkrili šum sa sedam ili 11 godina, ima tešku srčanu manu.

● Kakav pregled nas očekuje?

Zadatak dečjeg kardiologa je da, osim kliničkog pregleda (auskultacije – osluškivanje zvukova i šumova), detetu uradi i EKG. Nakon ovog osnovnog kardiološkog ispitivanja, sa velikom verovatnoćom može da se isključi postojanje ozbiljne urođene srčane mane. Postoje, međutim, neke srčane mane koje ne moraju da budu praćene jakim šumom ili ozbiljnim tegobama. Zbog toga bi bilo dobro da se posle ovog pregleda zakaže i ultrazvučni (ehokardiografski) pregled. Ukoliko se nakon njega potvrdi da se radi o funkcionalnom šumu, odnosno da je srce deteta potpuno zdravo, ispitivanje je završeno.

● Čuli smo kako će fiziološki šum da nestane do puberteta. Da li je to tačno?

Tačno je! Roditeljima je potrebno objasniti kako će njihovo dete verovatno i narednih godina da ima šum na srcu – koji će  povremeno da se čuje jače, a povremeno slabije (ili će da nestane), a da će definitivno da nestane najkasnije do puberteta. Tada su grudni koš i okolni mišići mnogo razvijeniji, srce je dalje od slušalica, pa se ovako tihi šumovi ne čuju.

● Da li moje dete može da nastavi da se bavi sportom?

Ukoliko je dečji kardiolog sa sigurnošću isključio postojanje srčane mane (dakle, posle pregleda, EKG-a i ultrazvučnog pregleda), dete je sposobno za normalne životne aktivnosti, uključujući i najteže fizičke napore. Odnosno, može da se aktivno bavi sportom bez ikakvih problema, čak i ako se čuje šum.

● Da li moram da vodim dete na redovne kontrole kod kardiologa?

Kada se jednom dokaže da nema urođene srčane mane (ultrazvučnim pregledom), dalje kardiološke kontrole više nisu potrebne, osim kod dece koja se bave aktivnim, takmičarskim sportom.

● Oprez – šum na srcu  može da bude i znak bolesti…

Nažalost, nisu svi šumovi na srcu bezazleni. Iako se misli da se srčane bolesti javljaju isključivo kod starijih ljudi, priličan broj dece ima bolesno srce. Najčešći uzrok srčanih problema u dečjoj populaciji su urođene srčane mane. Urođene anomalije na srcu se sreću češće nego na bilo kom drugom organu. Skoro svako stoto novorođenče ima neku od urođenih srčanih mana. Šum na srcu je često prvi znak oboljenja srca kod ove dece. Međutim, ono što bi trebalo znati, jeste da šum kod tih mališana ne mora da se čuje odmah po rođenju. Najčešće se otkrije prilikom otpusta iz porodilišta ili na prvim pregledima u savetovalištu, pred redovnu vakcinaciju.

● Ne moram da vodim dete kod kardiologa, jer nema nikakvih tegoba.

Ovo je jedna od čestih zabluda! Neretko su šumovi kod pojedinih srčanih mana vrlo tihi, a tegobe potpuno odsutne, pa se dešava da se neke urođene srčane mane otkriju tek u uzrastu od 10 ili 12 godina. Tada su roditelji prilično nepoverljivi i ne mogu da prihvate činjenicu da njihovo, naizgled zdravo dete (koje se čak bavilo i sportom), ima urođenu srčanu manu koja zahteva hiruršku korekciju.

● Šta ako moje dete ima urođenu srčanu manu?

Deca kod koje se potvrdi postojanje urođene srčane mane, moraju da budu podvrgnuta detaljnijim ispitivanjima, a najčešće i terapiji (medikamentnoj i hirurškoj). Prognoza kod ovih bolesnika je veoma šarolika. Jedan broj urođenih srčanih mana može da «prođe» spontano (ne zahteva hirurško lečenje), dok druge srčane mane zahtevaju operaciju, posle koje deca mogu da vode relativno normalan život (takvih je najviše). U trećoj grupi su veoma teške urođene srčane mane – koje zahtevaju nekoliko operacija, sa neizvesnim udaljenim rezultatima (na sreću, takvih je najmanje).

Zaključak: Šum na srcu – nije opasno, ali bi trebalo ispitati.

U najkraćem, odgovor na pitanje: «Da li ima razloga za strah?»,   bio bi da šum na srcu kod dece najčešće nije znak bolesnog srca, niti zahteva hitan odlazak kod lekara. Ali zahteva bar minimalno ispitivanje, koje sprovodi dečji kardiolog. Drugim rečima, nema mesta panici. Verovatnoća da je dete koje ima šum na srcu bolesno, vrlo je mala.

Ass. dr Vojislav Parezanović, pedijatar-kardiolog

Podeli:

Komentari

  1. Zdravo, pre par dana sam radio ultrazvuk srca, ekg je dobar, imam sum ali su mi rekli da to nije problem i uvecana mi je leva predkomora (44.5mm). Svi ostali parametri su mi dobri, ali mi je doktorka rekla da mi je horda vrlo kratka i da to moze da bude opasno posto se profesionalno bavim fudbalom. Kada sam odneo rezultate kod doktora sportske medicine, gde inace radim lekarski pregled, on mi je rekao da nema razloga za brigu jer ta kratka horda pravi sum i da mogu normalno da treniram. Zanima me da li ste imali ovakve slucajeve i sta vi mislite o ovome?
    Hvala!

    Odgovori na komentar
Strana 26 od 26<<<2223242526

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA