Stimulacija razvoja grafomotornih sposobnosti

Danas većina dece mnogo pre polaska u školu zna sva slova, ali da bi mogli da pišu to nije dovoljno. Pisanje je veoma složena aktivnost u kojoj učestvuje veliki broj mišića ruke, šake i prstiju kojom upravlja mozak.

Foto> Pixabay

Aktivnosti kao što su hranjenje, oblačenje, svlačenje, kupanje, zahtevaju pored grube motorike i fine motorike ruke i šake i niz složenih sposobnosti kao što su prostorna percepcija, sliku o sopstvenom telu, pa je potrebno da dete isproba svoje mogućnosti, a odrasli mu pomogne samo u onome što ono samostalno ne može da izvede. Imitiranjem i uvežbavanjem veština dete povećava samostalnost i u igri i u realnim situacijama što učvršćuje njegovo samopouzdanje.

Izostanak nekih od veština ili nepotpuna razvijenost krupne ili fine motorike može da bude jedan od razloga problema u pisanju deteta koje je pošlo u školu. Za svaki slučaj ponaosob neophodno je da se uradi stručna procena i napravi individualni program rada da bi se postigao rezultat u lečenju.

Priprema pred školu

Za svu ostalu decu koja se pripremaju za školu ili su u nižim razredima dobro je da imaju pored pisanja što više aktivnosti koje podstiču razvoj grafomotorike:

  • savijanje papira (pravljenje aviona, šatora, kapa) i seckanje makazama za papir sa zaobljenim vrhovima
  • skupljanje i lepljenje sitnih komadića papira, tkanine, semenki…
  • gužvanje i cepkanje starih novina
  • ubacuje pločice u praznu kutiju
  • nizanje perli na kanap, vezivanje čvorova
  • ređanje kocki i slagalica (pomaže usavršavanju pokreta ruke i šake ali i poimanje prostora i prepoznavanje oblika što će pomoći kasnije u razumevanju matematičkih pojmova i savladavanju čitanja)
  • zakopčavanje i otkopčavanje dugmadi i patenata, vezivanje pertli (deca vole da se igraju maskenbla što je prilika za uvežbavanje ovih veština)
  • mešenje testa (kad god nešto mesite dajte detetu komadić testa)
  • šivenje i veženje plastičnim iglama namenjenim deci (postoje uzorci sa izbušenim rupicama kroz koje dete treba da provuče konac, oni manje spretni mogu da vezu na kartonu umesto na tkanini, prvo debelom vunicom a kasnije koncem)
  • zavrtanje šrafova (početi sa velikim drvenim ili plastičnim šrafom i maticom) i zakucavanje čepova u tablu plastičnim čekićem
  • bockalice (što je dete starije bockalice treba da budu sitnije i rupice manje)

Negativne posledice korišćenja računara

Korišćenje kompjutera je danas neizbežno i svakako donosi puno prednosti, ali ima i negativnih strana. Jedna od njih je što se sve manje piše i crta rukom, to odraslima štedi vreme ali deci uskraćuje razvoj punog potencijala ruke i šake. Fina motorika direktno utiče na razvoj govora pa je to prvi znak da će dete imati problem kasnije i sa pisanjem. Jedan broj dece na pregledu za upis u školi biva upućen na logopedski tretman kako bi mogli da prate nastavu.

Pored fizičke neaktivnosti i nepravilnog držanja, nespretnosti u korišćenju lopte zbog loše razvijene krupne motorike, veliki broj dece sa smetnjama u govoru i pisanju pokazuje da je još jedan ne mali problem pred decom i roditeljima sa kojim ne mogu da se izbore bez stručne pomoći.

Snezana MilanovićAutor: Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut, senzorno-integracijski pedagog, SI Baby terapeut, MarteMeo Therapist/Colleague Trainer, licencirani instruktor IAIM masaže beba i MISP masaže dece.

Osnivač „Centra za korektivnu gimnastiku“ 1997 i suosnivač Kabineta za senzornu integraciju i ranu intervenciju „Senzorijum“ 2017 u Beogradu. Stručni saradnik časopisa Moj pedijatar i Zdravo dete, brojnih portala namenjenih roditeljstvu i zdravom odrastanju beba i dece. Stručni saradnik časopisa Pedijatar dijagnostičko-terapijske preporuke.

Kontakt: milanovic.fizio@gmail.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA