Period od prve do druge godine deteta možda je najupadljiviji u razvojnom smislu, smatraju stručnjaci.
Dete u ovom periodu nauči da hoda samostalno, počinje da piški u nošu i jede samo kašikom. Najveći napredak, kada je razvoj u ovom periodu u pitanju, primećuje se u 18. i 24. mesecu. U osamnaestom mesecu mališani znaju da pokažu delove tela, da se igraju, pomažu odraslima, dok u 24. mesecu deca, pored toga što samostalno hodaju, ne gube ravnotežu i znaju da odgovore na pitanja, ali i počinju da izražavaju osećanja. Već tada mališani žele da su u centru pažnje svojih najbližih i mamu ne bi delili ni sa kim. Tada već govore do 250 reči.
– Kada je razvoj govora u pitanju, već ca 16 meseci očekujemo da dete koristi četiri ili više reči, pored reči „mama“ i „tata“. Važno je da reči koristi u svrhu komunikacije, a ne samo da ih ponavlja, da traži vodu, doziva nekog itd. Dete treba da razume i izvršava jednostavne naredbe poput: “donesi mami jaknu”. Na uzrastu od godinu i po dana očekujemo da dete imitira odrasle i za njima ponavlja radnje i proste rečenice. Često čujemo objašnjenja da je dete lenjo ili da su i roditelji kasno progorili. Možda je to istina, ali moguće da ova kašnjenja govore o problemu u razvoju koje, ako se na vreme uoči, dok je mozak deteta još uvek veoma “plastičan”, mogu da se izbegnu ozbiljniji problemi i detetu da šansa za ostvarenje punih potencijala – objašnjava Irena Korićanac, klinički psiholog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Ukoliko niste sigurni koliko vaše dete napreduje kada je ova veština u pitanju, dr Radmila Kosić, načelnica pedijatrije Doma zdravlja “Zvezdara”, savetuje da ga testirate.
– Ako mu stavite loptu i kocku i kažete donesi loptu, da li će vaše dete doneti loptu? To je test koji se vrlo lako sprovodi, a pokazuje jasno da li vas dete razume. Mnogo razgovora sa decom znači i rano progovaranje. Sa decom mora da se priča pravilno, to što ono ima svoj jezik ne znači da roditelj treba tako da ponavlja. Roditelj treba da govori normalnim govorom, normalnim tonom, da mu se obraća rečenicama koje koristi u svakodnevnom govoru – savetuje ona.
Irena Korićanac kaže da sa 15 meseci dete treba da hoda samostalno, a sa godinu i po da udara loptu.
– Nije samo važno da mala beba pravi pokrete, već je i važno kakvi su ti pokreti. Stereotipni pokreti bez varijacija su nešto što treba proveriti sa stručnjacima – objašnjava Korićanac.
Kada je prohodavanje u pitanju, dr Kosić kaže da dete ne treba da hoda na silu.
– Dete treba da pustimo da se samo uspravi posle devetog meseca, a da prohoda onda kada mu je vreme. Rano postavljanje na noge može da dovede do krivljenja potkolenica i deformiteta kuka jer je sam zglob kuka i dalje hrskavičava struktura – priča dr Radmila Kosić.
2. godina bebe, po mesecima
13. mesec Samostalno stoji, precizno hvata sitne predmete i stavlja ih u flašicu, plaši se nepoznatih ljudi.
14. mesec Čučne i ustane, više koristi jednu ruku.
15. mesec Samostalno hoda, gradi kulu od tri kocke, prepoznaje likove i predmete na slici, glasom izražava želje, prepoznaje imena i reaguje na svoje ime.
16. mesec Trči ukrug, stavlja krug u ram, koristi šest reči, zna da kaže kako se zove neki predmet.
17. mesec Upotrebljava frazu od dve reči tipa imenice poput “mama, lopta”.
18. mesec Šutira loptu, seda na stolicu, skakuće na obe noge, penje se uz stepenice uz držanje za ruku, gradi kulu od pet kockica, imitirajući vuče prave linije po papiru, brzo prepoznaje odakle zvuk dolazi. Pokazuje oko, glavu i nos, stavlja šoljice na tanjiriće kada joj se pokaže kako, spaja imenicu i glagol “mama, daj”. Skida cipele i čarape, otkopčava rajsferšlus, pridržava čašu dok pije, jede kašikom, igra se sa decom, javlja se ljubomora.
19. mesec Baca predmete, lista knjigu stranu po stranu, vadi sitne predmete iz flašice, crta spiralne linije. Zna više fraza tipa imenica-glagol.
20. mesec Trči, otvara vrata, kotrlja loptu, prepoznaje do 12 slika.
21. mesec Silazi niz stepenice uz držanje za ruku, zna da traži rečima da jede i pije, izvršava nalog koji zahteva dve radnje (donesi i zatvori).
22. mesec Uživa u igrama bacanja i hvatanja, koristi imenice, glagole i prideve. Zna više jednostavnih fraza i rečenica do tri reči.
23. mesec Okreće čigru, zna više jednostavnih fraza.
24. mesec Penje se uz stepenice bez pridržavanja i podiže predmet sa poda. Jede čorbastu hranu kašikom, niže perle na konac, savija papir napola, gradi kulu od šest kocaka. Ispravlja sliku izvrnutu naopako, sama razgleda slikovnicu. Pokazuje pet delova tela, izdvaja jedan predmet iz gomile, pridružuje identične oblike i boje, uči uviđanjem. Odgovara na pitanja tipa “čija je ovo mama”, “kako se zoveš”. Upotrebljava 200 do 250 reči. Skida gaćice, pantalone, zatvara rajsferšlus… Uglavnom je suva noću. Uživa u igrama borbe i premetanju sa vršnjacima. Javlja se prkos i izražena je ljubomora, oseća empatiju, reaguje na emocionalni izraz odraslih.
