Serija započinje tako što dečaka hapse a roditelji su ubedjeni kako je u pitanju greška. Oni smatraju da imaju normalan život i da su svoju decu vaspitali najbolje što umeju i da je nemoguće da njihovo dete nešto tako surovo uradi kao što je ubistvo. Nemoguće postaje realnost, prepliću se osećanja, pritisak koji deca trpe i preispitivanje roditelja.
Ispostavlja se da je dečak bio žrtva zlostavljanja na društvenim mrežama i da je od strane devojčica proglašen da je incel ( termin koji se koristi za muškarce za koje se veruje da ne mogu da imaju seksualne odnose niti da privlače ženske osobe) i dečak je ubedjen da je ružan i nepoželjan. Društvene mreže su oblikovale dečakovo mišljenje o sebi. Serija predstavlja veoma važnu i ozbiljnu temu pred kojom svako od nas koji radimo sa decom ( ili imamo svoju decu) treba da se zapitamo. Da li nam deca rastu u sigurnom okruženju i da li trpe nasilje preko društvenih mreža? Mnoga deca rastu tiho, bez znakova da im nešto smeta.
Kako ide začaran krug otudjivanja deteta od roditelja?
• Roditelji misle da dete ima promenu raspoloženja
• Dete misli da ga roditelji ne razumeju
• Roditelji pokušavaju da zaštite svoje dete, puno rade i puštaju decu da puno vremena provode na društvenim mrežama
• Deca misle da ih roditelji ne slušaju i provode puno vremena na društvenim mrežama
• Roditelji zapitkuju, deca odgovaraju štedeći reči.
Tako nastaje začarani krug da su deca sama sa svojim problemima a roditelji misle da je sve u redu.
Dečaci koji trpe nasilje i ubedjeni su da su nepoželjni psihološki se karakteristišu kao osobe niskog samopouzdanja, velikog stepena uznemirenosti, imaju manjak emocionalne podrške i preterano se porede sa idealima muškosti. Serija otvara mnoga pitanja koja su deo savremenog odrastanja i formiranja tinejdžera kao osoba. Da li sredina i okruženje utiču na decu i na koji način? Kako deca koja provode sate online dospevaju u svet gde ne mogu da budu sigurni u svoje osobine i ponašanje?
Serija posmatra društvene odnose koji postoje u grupi dece i tinejdžera ali kroz prizmu njihovog mentalnog zdravlja i ponašanja. Ubistvo koje se dogodilo preispituje celo društvo, porodicu i školu na svim nivoima. Da li je neko mogao da pomogne? Da li je neko nešto neobično primetio?
Pitamo se kako društvene norme utiču na decu i nezamislivo nam je da dete koje deluje naizgled normalno može da bude ubica. Deci je na društvenim mrežama postavljen trend idealnog života u kome su svi nasmejani, srećni i zaljubljeni. Očekivanja dece (i odrasih) zbog onoga što vide ne društvenim mrežama su velika, a misle da je sve moguće bez truda. Otudjenost dovodi do velikih problema, osećaja samoće, anksioznosti i nezadovoljstva. Kritično mišljenje nije dovoljno razvijeno i deca nemaju sposobnosti da prepoznaju istinu ili laž a produbljivanjem usamljenosti i problemi postaju veći.
U savremenom društvu su očekivanja od dečaka da budu jaki, da ne plaču i da se ne žale i da pokazuju nametnute stepene muškosti a od devojčica da su lepe i negovane. Mnoge devojčice upadaju u depresiju jer ne izgledaju lepo kao devojčice na društvenim mrežama, nemaju takvu odeću ili nisu toliko popularne. Dečaci mogu da imaju probleme ako se ne bave sportom ili ne idu u tereranu onoliko puta koliko je postavljen standard na društvenim mrežama. Ishrana i fizički izgled su na društvenim mrežama idealizovani nekome od dece je teško da se na taj način hrane il ii pored ishrane ne izgledaju lepo što ih može činiti tužnima. Veliki su izazovi sa kojima danasnja deca imaju da se bore svakodnevno.
Jedna od obradjenih tema je sekundarna socijalizacija – (uticaj spoljne sredine i društva na decu, da dete utiče na dete a nema odgovornost jer nije odrasla osoba). Ovaj uticaj može da bude nekada jači od onoga što decu učimo u porodici. Postavljaju se velika pitanje za društvo:
• da li roditelji provode dovoljno vremena sa svojom decom
• da li znaju šta im rade deca na društvenim mrežama i kako se osećaju
• da li roditelji i škola znaju za probleme svoje dece
• da li su kod dece razvili kritičko razmišljanje i sposobnost traženja pomoći kada se ne osećaju sigurno u svojoj koži.
• Da li je uticaj vršnjaka na drugu decu jači nego roditeljski i šta ukoliko taj uticaj nije u dobrom smeru
Društvo i društvene mreže imaju veliki uticaj na decu a roditelji toga nisu dovoljno svesni. Neka deca koja dolaze iz disfunkcionalnih porodica od nastavnika ili društva uspevaju da usvoje pravilne obrasce ponašanja što ih popravlja kao ljude. Dovodi se u pitanje zbog čega neka deca iz naizgled normalnih stabilnih porodica naprave neprimerene korake tokom odrastanja kao što je ubistvo prikazano u seriji Adolescence. U ovom slučaju sekundarna socijalizacija je pobedila vaspitanje i norme iz porodice.
Jedan od razloga je da porodica nije dovoljno prisutna u detetovom odrastanju, da roditelji ne znaju dovoljno o svojoj deci. Dete možda nema poverenja u svoju porodicu ili ne doživljava da postoji podrška porodice tokom perioda odrastanja. Nekada jednostavno postoje mnogi dublji i kompleksniji razlozi a roditelji treba da otkriju da nešto muči dete tokom odrastanja. Ukoliko sami ne mogu da pomognu svom detetu uvek je dobro da se potraži pomoć stručnog lica.
Problemi u ponašanju, agresija, ljutnja, zatvaranje u sebe treba da budu znaci za proveru stanja i osećanja deteta. Ovu seriju roditelji treba da pogledaju sa svojom decom tinejdzerima i da oslušnu šta deca imaju da kažu povodom ponašanja glavnog glumca i situacije oko koje je snimljena serija. Serije ovog tipa, filmovi i knjige treba da budu tema za razgovor i razmene mišljenja dece i odraslih a nekada je potrebno uključivanje škole i psihologa ukoliko se dete teško snalazi u izazovima kojima je okruženo pre nego bude kasno.
Internet često ima veći uticaj nego uživo razgovor sa roditeljima ili prijateljima a nekad dete može da uradi različite gluposti kako bi se dopalo vršnjacima. Nekada dete radi neke izazove da bi postalo popularnije ili misli da na taj način može da stekne nove prijatelje ako se oseća usamljeno. Zadatak roditelja, pedijatara i škole je ogroman i stalan o edukaciji dece i posmatranje osećanja dece. Zbog uticaja društva i interneta kojem su izloženi deca često sebe preispituju ko su oni i da li su dovoljno vredni za ovaj svet, da li će njihove osobine biti dovoljne da se nekome dopadnu ili je potrebno da se ponašaju drugačije, popularno. Neka deca ne znaju da pokažu svoja osećanja a većina ne zna ni da shvati svoja osećanja, često ih potiskuje a to može da dovede do frustracije, netrpeljivosti i agresije. Neka deca svoja osećanja potiskuju jer nisu dovoljno „popularna“ u digitalnom svetu.
Deca su ubedjena da oni oblikuju svet a u stvari sadasnji svet oblikuje njih. Deca iako se dosta druže nikad nisu bila otudjenija. Deca su više skoncentrisana na same sebe i da sebi udovolje a često trpe nasilje i pritisak. Na svaki korak u odrastanju dece koji nas brine možemo da delujemo kao lekari koji se bave decom i da im kada ih vidimo postavimo neko pitanje o druženju i okruženju kada dodju na preglede.
Roditelji mogu da osete da se ne snalaze dobro u internet okruženju. Neki od saveta za poboljšanje komunikacije:
• Razgovarajte sa decom radoznalo i znatiželjno ali nikako sa kritikovanjem i osudjivanjem
• Pomozite deci da budu otvoreni, ne prekidajte ih kada počnu da pričaju i više ih slušajte šta imaju da vam kažu.
• Postavljajte pitanja svaki dan, makar jedno o tome kako je dete provelo dan
• Pitajte dete šta znači neka reč, emotikon, mem ili o čemu priča neki influeser
• Naučite decu da pitaju i imaju svoj stav a ne da istinu prihvataju kao takvu
• Pričajte o tome šta se dešava na društvenim mrežama, radite neke stvari zajedno, zapratite neke profile poznatih ličnosti koje prate i vaša deca da biste mogli da razgovarate o modernim temama
• Pričajte o uticaju online grupa i razmotrite eventualno postojanje nasilja i pitajte dete da li primećuje da nekoga iz grupe maltretiraju
• Grlite mazite i ljubite svoju decu, pričajte o problemima
• Ojačajte decu offline kako bi bila jaka online
Dr Milena Nikolić, specijalista pedijatrije
Komentari 0