Šta ne treba raditi prilikom prilagođavanja deteta na vrtić

Puno ljudi u procesu prilagođavanja dece za vrtić pravi iste greške. Izbegnite ih i pomozite svom mališanu da lepo započne svoju avanturu zvanu „vrtićki dani“.

Toliko je puno saveta koji roditeljima govore što treba raditi i kako pripremati dete za polazak u vrtić, ali ono što roditelji stvarno treba da čuju je što nikako ne treba govoriti detetu. Dakle, ove stvari pokušajte izbeći:

Fokusiranje na negativne stvari

Vi ste uzbuđeni što dete kreće u vrtić, ali ono baš i ne? Vi ste spremni da ga pustite da bude s vaspitačima i drugom decom, ali ono još želi da ostane s vama? Kada vas prvi dan zamoli da ga ne ostavljate ceo dan tu samog, nemojte se truditi objašnjavati mu da ćevrtić biti zabavan. Umesto toga, usredsredite se na one aktivnosti koje ćete raditi zajedno kada nije u vrtiću. Možete se dogovoriti da svaki ponedjeljak počinjete slasnim doručkom po njegovoj želji. Koje dete ne bi oduševile palačinke s čim god poželi?

A kada vas pita što ćete vi raditi dok je ono u vrtiću, čak i ako ćete se malo odmoriti uz noge na stolu i daljinski u ruci, zadržite to za sebe i recite mu da ćete smišljati zabavne stvari koje ćete raditi kada se ono vrati kući.

Grandiozne pripreme

Roditeljski instinkt nameće roditeljima ulogu trenera svojoj deci. I iako u svetu sporta ta uloga funkcioniše, teško je tako decu pripremiti na stvari koje ih čekaju. Oni nikad nisu videli svet o kojem im se priča i  samo slušaju kako ih roditelji uveravaju koliko je to dobro i lepo. Dakle, nema potrebe da iz biblioteke uzmete sve knjige o vrtićima i svaki dan im govorite što će tamo raditi i koliko će novih stvari naučiti. Odigrajte ovo ležerno i pustite decu da stvore svoju viziju vrtića. Oni će se osećati ugodnije ako ih kroz priču ne pokušavate konstantno pripremati na nadolazeće dane, a ni vi im nećete izgledati kao potpuni ludaci.

Upoređivanje s drugom decom

Roditelji se često upoređuju sa okolinom i dvoume oko svojih sposobnosti. Vide dete prijatelja koje čita, dok njihovo ne zna niti jedno slovo svog imena, u parkiću vide vršnjake svog deteta kako se penju na najzahtjevnije sprave dok se njihov mališan gađa peskom u peščaniku, a zatim se pravi nevidljiv i pitaju se da li rade nešto pogrešno.

Bez obzira na to što se možda i milion puta u danu to zapitate, te sumnje nije dobro deliti s detetom. Nemojte mu govoriti koliko dobro Ana čita ili koliko se visoko Marko može popeti. Cenite njegove uspehe i pozitivnim komentarima ga podstičite da želi dati bolje i više od sebe kako bi napredovao. Nema veze ako još ne zna da veže pertle, naučiće – svojim tempom. Možda je teško, ali potrudite se da u grupi gledate svog mališana, a ne decu koja ga okružuju i podstičite ga i bodrite pa će na kraju i on uspeti ono što drugi već znaju.

Postavljanje neodređenih pitanja

Refleksni odgovor dece na pitanje „Što ste danas radili u vrtiću/školi?“ je „Ne znam.“ ili „Ništa.“. Zato treba izbegavati tako generalna pitanja i pitati konkretno „Koje ste igre igrali posle doručka?“, „Čemu ste se danas smejali?“ ili „Koje vam je slikovnice vaspitačica čitala?“.

Na taj način deca će vam pričati o svom danu, a vi nakon toga njima možete pričati o svom. Tako ćete se i jedni i drugi osećati više uključeno u život porodice.

I dragi roditelji, nemojte se bojati polaska u vrtić čak i ako period adaptacije ne bude išao onako glatko kako ste zamislili. I računajte da se može desiti da svaka duža pauza odnosno izostanak iz vrtića može dovesti do sličnih situacija, pa se nemojte začuditi da i naredne godine prolazite kroz isto nakon raspusta.

Izvor: Klinfo

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA