„Pravu ljutnju koja zavisi od razvijenosti osećaja morala dete ne može da pokaže pre šeste godine. Prividna ljutnja koju pokazuje pre ovog perioda najverovatnije je posledica njegovog sputavanja od prve do treće godine. Roditelji su tada prinuđeni da sprečavaju opasne aktivnosti svog deteta kako bi ga zaštitili. Budući da je između prve i treće godine, kao i između 12. i 16. godine poslušnost glavni razvojni problem, u tim periodima se mogu pojaviti napadi besa i kod psihološki zdrave i nerazmažene dece“, objašnjava psiholog Gordana Vukmirović.
Dete koje se duri i gunđa obično ima jednog roditelja koji voli sve da drži pod kontrolom ili s kojim je lako manipulisati. Ono je naučilo da na nezdrav način zadovolji svoje potrebe ili da uspostavi kontrolu nad svojim životom.
Treba primenjivati metode nekažnjavanja, koje dopuštaju deci da iskuse svoja osećanja a da se ipak suoče sa situacijom bez umanjivanja samopoštovanja.
„Ispravno roditeljsko reagovanje na napad besa jeste čvrsta i odmerena kontrola. Ne sme se dopustiti da dete pobedi zahvaljujući napadu besa u situaciji u kojoj je već bilo odbijeno. Čim počne da besni, roditelj treba da kaže nešto u stilu „ne želim da budem s tobom kad si takav…“ i da se udalji od njega ili da ga fizički premesti, bez obzira na to koliko se ono buni. Može i da ga ignoriše dok ne prestane bes. Važno je da dete to ne doživi kao odbacivanje, te roditelj može da doda i: „kada prestaneš da vrištiš, dođi kod mene u zagrljaj“. Ako istrajete u ovome, besne reakcije će se polako izgubiti. Ono što je važno jeste da ako jednom odlučite da zaustavite takvo ponašanje, nikad više nemojte da popustite u tome, čak i ako napadi budu trajali duže od uobičajenih, jer se dete suprotstavlja vašem otporu“, kaže Gordana Vukmirović.
Pravilo je, nemojte nikad biti neko vreme čvrsti i nepopustljivi, a zatim se predati. Da bi disciplina bila uspešna, treba da budete brižni i odlučni u isto vreme.
Komentari 0