Šta je digitalni autizam i da li se leči?

Digitalni autizam je razvojno stanje kod dece koje nastaje usled zavisnosti od ekrana i manifestuje se kroz teškoće u komunikaciji, ponavljajuće i stereotipne radnje, ali za razliku od „klasičnog” autizma, koji je trajni poremećaj, ovim oblikom je moguće vratiti dete na pravilan razvojni put.

Digitalni autizam ili ekranizam jednostavno se može objasniti kao zavisnost od bilo koje vrste ekrana – mobilnih telefona, televizora, kompjutera, tableta, kaže psiholog iz Psihijatrijske bolnice za decu i mlade u Zagrebu Ivana Bilić. Ona dodaje da se smetnje manifestuju do treće godine života deteta.

„Znamo da je uzrok digitalnog autizma prekomerna upotreba ekrana i ne počinje striktno u ranom uzrastu. Pre nego što se razvije zavisnost od ekrana, dečiji mozak se redovno preterano stimuliše korišćenjem ekrana, a to izaziva stres u mozgu. “ objašnjava on.

„Klasični“ autizam je neurorazvojni poremećaj i trajno je stanje kod osobe čije se funkcionisanje može poboljšati raznim terapijskim intervencijama.

„Njegov uzrok je nepoznat, pa se ne može govoriti o urođenom autizmu. Počinje u ranom detinjstvu i manifestuje se kroz teškoće u komunikaciji i društvenom funkcionisanju, ponavljajuće i stereotipne obrasce ponašanja, rigidnost u razmišljanju, prisustvo specifičnih interesovanja“, kaže Bilić.

Edukativni rehabilitator Jelena Petranović, zaposlena u dečijem vrtiću „Pjerina Verbanac“ u Labinu, objašnjava da „klasični“ autizam nije „izlečiv“ za razliku od digitalnog autizma koji je reverzibilnog tipa, odnosno moguće je vratiti dete u uredan razvoj. naravno uz adekvatne intervencije, ako se reaguje na vreme.

„Simptomatski, dete sa digitalnim autizmom se ponaša kao da pripada autističnom spektru, odnosno da ima slabo ili nimalo razvijene govorne i komunikacione veštine – ne odaziva se na svoje ime, ne ostvaruje kontakt očima, čak ni ne komunicira. njegove potrebe neverbalno“, objašnjava ona.

Petranović kaže, ako je govor razvijen, to je pretežno nefunkcionalno ponavljanje tekstova iz crtanih filmova ili igrica.

„Dete se često izoluje i ne komunicira sa drugom decom jer nema razvijene socijalne veštine, a sama igra je nedovoljno razvijena.

Igračke ne koristi funkcionalno, već isključivo u istraživačke svrhe – baca igračke ili, na primer, samo vrti točkove autića bez vožnje.

Pored toga, dete ima slabo razvijenu i rasutu pažnju i eventualno neke oblike agresivnog ponašanja zbog nemogućnosti izražavanja sopstvenih potreba i smanjene emocionalne regulacije usled zavisničkog obrasca ponašanja.

Posledice nelečenog digitalnog autizma

Ukoliko roditelji prepoznaju simptome digitalnog autizma kod svog deteta, Bilić kaže da se mogu obratiti nadležnom pedijatru ili stručnoj službi vrtića/škole, koji će ih posavetovati i eventualno uputiti na dalje preglede ili terapijske procedure.

On savetuje da u ovom slučaju ograniče detetu korišćenje svih paravana i da budu dosledni u sprovođenju odluke koliko i kada smeju da ih koriste. Takođe je korisno da na sopstvenom primeru pokažu kada i koliko je prikladno koristiti tehnologiju.

Petranovićeva dodaje da su se kao efikasne metode pokazali logopedski i rehabilitacioni tretmani – parket, ABA terapija, uključivanje dece u vrtić ako ga nisu pohađala i razne druge sportske ili društvene aktivnosti. Pojašnjava da su terapije uspešne ako se reaguje na vreme i ako roditelji sarađuju sa stručnjacima.

„Terapije nemaju efekta ako dete nastavi da provodi vreme ispred ekrana kod kuće, a roditelji uglavnom ne poštuju uputstva i savete stručnjaka“, dodaje ona.

Opisala je i slučaj sa dečakom koji je od svog šestog meseca bio izložen mobilnim telefonima i tabletima.

„Iako je bio izuzetno vesele naravi, nije komunicirao sa drugom decom, uopšte se nije igrao igračkama i imao je veoma slabo razvijene govorno-jezičke veštine. Roditelji su reagovali kada je dete, tada tri godine, koje je bilo u ispred mobilnog telefona u izuzetno opasnoj situaciji, nisu se obratili stručnjacima i potpuno su ukinuli ekrane nakon dve godine logopedske terapije i rehabilitacije, dečak je potpuno usvojio pravilne obrasce razvoja opisano.

Ona je dodala da je ovo primer roditelja koji zaista nisu bili svesni štetnosti paravana i na vreme su reagovali.

Bilić kaže da u svom svakodnevnom radu, gotovo svakodnevno, može da primeti kako deca sve više vremena provode na mobilnim telefonima i internetu, ali i na svim drugim ekranima.

U odnosu na prethodne godine, čini mi se da je to vreme duže“, kaže i objašnjava da su posledice izlaganja ekranima poteškoće u učenju i pamćenju, pažnja, spavanje, poremećaji ponašanja – nasilne reakcije, agresivnost i niža tolerancija.

Izvor: Hina