Sprovođenje terapije senzorne integracije

Da bi de prevazišle senzorne teškoće i dostiglo bolje adaptivno ponašanje, pored pomoći roditeljima i negovateljima da razumeju senzorno učešće u detetovom ponašanju i razvijaju dobar odnos sa detetom i modifikovanja okruženja koje odgovara detetovim potrebama za neku decu je neophodno sprovođenje direktno usmerene individualne terapije „jedan na jedan“ od strane posebno obučenog stručnjaka za senzornu integraciju

Foto: Pixabay

Intervencije za disfunkcije u senzornom procesiranaju uključuju obezbeđivanje obogaćenog senzornog iskustva što nije isto a često i se pogrešno tumači kao „senzorna stimulacija“. Senzorni stimulans treba da bude prirodna komponenta svake aktivnosti i zahteva organizovan odgovor od deteta, naročito u aktivnostima koje su detetu nove.

Intervencije su terapijske kada su povezane sa detetovim emocijama, njegovom inicijativom i unutrašnjom motivacijom.

Koliko god je bogat i stimulativan senzorni stimulans, ako aktivnost nije svrsishodna, mali je benefit za samo dete. Ovo predstavlja veliki izazov za terapeuta kada se radi o malom detetu koje može da ima slabiju prilagodljivost u interakciji sa ljudima i predmetima u svom okruženju. Slično je i kod dece sa autizmom ili velikim razvojnim poremećajima usled ograničenih veština, slabe motivacije ili nedovoljne pažnje.

Direktan, individualizovan senzorno-integrativan tretman je baziran na pretpostavci da određeno  senzorno iskustvo može da vodi ka promenama u ponašanju, što je roditeljima često i najvažnije.

Tokom procene senzornog procesiranja, praktičar postavlja hipoteze o osnovnom senzorno- uslovljenom razlogu za detetovo ponašanje, stereotipiju ili repetitivno ponašanje. Tokom intervencije, praktičar testira ove hipoteze i obezbeđuje prikladno, dozirano senzorno iskustvo kao sredstvo da pomogne detetu kako bi steklo bolje adaptivno ponašanje.

Kontinuirana procena tokom intervencije je neophodna budući da su detetov stepen razvoja, trenutni nivo pobuđenosti i angažovanje u konstantnoj promeni. Praktičar mora pažljivo da posmatra i budno prati kako bi došlo do dobrog poklapanja terapeutskih aktivnosti, detetovih sposobnosti i potreba u tom određenom trenutku, ali i tokom vremena.

Kada se intervencija „poklopi“ sa detetovim senzornim potrebama kroz odgovarajuće izazove i aktivnosti, dezorganizacija u ponašanju i stereotipija će se smanjiti, dok se organizovano i adaptivno ponašanje povećava.

Promene moraju da budu male i postepene i treba da postoje prilike za ponavljanjem i uvežbavanjem. Gestovi, facijalna ekspresija, postura tela, vokalizacija sugerišu koliko/kako bi deca želela da se senzorni inputi promene – sporije, brže, više ili manje.

Program tretmana treba da bude u skladu sa detetovim kapacitetom i potrebama koje su prepoznate kroz standardizovanu procenu. Terapeut mora sa posebnom osetljivošću da prati dete kako bi prepoznao njegove neposredne potrebe i da bi obezbedio mogućnost angažovanja u senzornom okruženju.

Kako senzorno-integrativna intervencija uključuje interakciju između deteta i terapeuta kao i deteta i okruženja, ne može se sve unapred planirati. Kada se senzorno-bazirano ponašanje deteta razume, praktičar tada zna odakle da počne sa razrađivanjem početnog senzornog iskustva i može da formira ideje o tome kako da uvede alternativne aktivnosti koje bi obezbedile slične senzorne stimulanse.

Najčešća greška koja se javlja u radu je kada se napravi previše promena u aktivnostima ili se suviše brzo primenjuju. Promene treba da budu male i postepene ali je neophodno da postoje prilike za ponavljanjem i primenom u praksi.

Promene u ponašanju deteta treba pratiti da bi se ustanovilo da li određena aktivnost utiče na kompleksnost i organizaciju u ponašanju ili dovodi do toga da se dete povuče ili odreaguje dezorganizovanim ponašanjem.

Jedna od najtežih stvari u senzorno integrativnoj intervenciji za terapeute je dozvoliti detetu da ono samo upravlja aktivnošću i sopstvenim angažovanjem dovoljno dugo za adekvatnu praksu i učenje.

Direktna „jedan na jedan“ internvencija može da se obezbedi time što će se bazirati na senzorno-integrativnoj teoriji i kliničkoj praksi.

Snezana MilanovićAutor: Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut, senzorno-integracijski pedagog, SI Baby terapeut, MarteMeo Therapist/Colleague Trainer, licencirani instruktor IAIM masaže beba i MISP masaže dece.

Osnivač „Centra za korektivnu gimnastiku“ 1997 i suosnivač Kabineta za senzornu integraciju i ranu intervenciju „Senzorijum“ 2017 u Beogradu. Stručni saradnik časopisa Moj pedijatar i Zdravo dete, brojnih portala namenjenih roditeljstvu i zdravom odrastanju beba i dece. Stručni saradnik časopisa Pedijatar dijagnostičko-terapijske preporuke.

Kontakt: milanovic.fizio@gmail.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA