Pokret kao prirodna potpora i potreba sveukupnom dečjem razvoju
Deca različitog uzrasta pokazuju veliko interesovanje za kretanjem. Uživaju u motornim aktivnostima, u pokretu bilo koje vrste. Pokret je prirodna potreba svakog deteta. Deca kroz pokret ispoljavaju svoju vlastitost, prikazuju se drugima i druge uvode u svoj svet.
Adekvatna razvijenost opšte telesne motorike predstavlja dobru podlogu za govorni razvoj. Tempo i brzina pokreta, usmerenost i koordinacija celog tela čine dobro organizovan psihomotorni sistem. Od načina na koji dete hoda, skače, trči, manipuliše igračkama, služi se stvarima i sopstvenim rukama zavisi njegova sposobnost reagovanja i osposobljavanja za život. Saznajni prostor deteta počinje naglo da se proširuje posle prohodavanja, pa samim tim treba intenzivno podsticati sve elementarne pokrete: puzanje, hodanje, trčanje, skakanje, penjanje, bacanje, šutiranje, hvatanje, spuštanje, provlačenje, kretanje i održavanje na vodi i sl.
Mehanizam govornih pokreta jeste najrazvijeniji sistem opšte telesne motorike. Stimulisanjem opšte telesne motorike direktno utičemo i na razvoj motorike govornih organa. U medicini, naročito neurologiji kao i u defektologiji se dobrim delom dijagnostika zasniva na ocenjivanju spretnosti šake i prstiju. Prefinjeni i usklađeni pokreti ruku deluju na senzomotorni razvoj nervnog sistema, a preko njega na razvoj govora, koji je ujedno i najviši stepen senzomotorne koordinacije. Ruku čine mnogobrojni zglobovi te je i njihovim pokretanjem i složenim koordinisanim radom bilo moguće stvoriti kroz istoriju čovečantva bogata umetnička dela grnčariju, vajarstvo, pismo, zanate, tehnička dostignuća. Neke se radnje mogu izvesti samo korišćenjem obe ruke. Koliko je teško uhvatiti loptu? Shvatićete ako probate da je bacite motorno zaostalom detetu. Koliko je tek komplikovano držati olovku i vući je u određenom pravcu i pri tome izvoditi izrazito složen grafomotorni čin. Da bi dete do toga stiglo treba da savlada mnogobrojne elementarne pokrete ruku, šake posebno. Dete mora da nauči da ruku otkloni od tela, da je zadrži u slobodnom prostoru, da je ispruži ispred sebe, podigne vertikalno iznad sebe, otkloni u stranu i sl. Treba postići da obe ruke rade isto, koordinisano i harmonično i da razvije unutrašnju kinestetičku kontrolu. Razvoj pokreta ruku počinje odvajanjem palca od šake i ostalih prstiju. Dete najpre hvata krupne predmete pa postepeno ovladava sposobnošću hvatanja sitnih predmeta. Odvajanje ostalih prstiju, brzina pokreta i gipkost poboljšavaju se vežbom, na ranom dečijem uzrastu igrom. Uporedo sa razvojem pokreta razvija se i kinestetički osećaj i kinestetičko pamćenje. Taj unutrašnji senzibilitet omogućuje da se naredni pokreti izvedu sa istim intenzitetom, brzinom i skladnošću. Naročito kada govorimo o pisanju i čitanju. Završna faza diferenciranosti tj.zrelost motorike prstiju, jeste ovladavanje grafomotornim aktivnostima tj.pisanjem.
Manipulativna igra sa sitnim predmetima pomaže razvoj usmerenih pokreta ruku, naročito prstiju. Podizanje, ređanje, slaganje sitnih predmeta moguće je izvesti samo saradnjom palca i ostalih prstiju. Izvođenje usmerenih pokreta kao pri crtanju i pisanju, zahteva koordinisan rad ramenog pojasa, podlaktice, zgloba šake i zglobova prstiju. Može se desiti da neko ima veoma razvijenu specijalizovanu motoriku, kao na primer sviranje violine, a da ipak pokazuje veliku nespretnost pri crtanju i pisanju, jer nije bio vežbanjem usmeren ka takvim aktivnostima.
Komentari 0