Foto: Mightyboybrian
Zapravo je reč o tome da su emocije dvogodišnjaka izuzetno izražene. Oni još uvek ne shvataju sve kauzalne odnose, ali vrlo dobro znaju šta i kada žele. Kada su njihove želje osujećene- oni plaču. Ukoliko taj plač postane sredstvo za postizanje cilja to je uzročno- posledični odnos koji razumeju. Ne znaju šta je kauzalitet, ali im je jasno kako funkcioniše. I da, ne zavaravajte se, dvogodišnjaci umeju da budu veoma, veoma manipulativni.
Ako sam vas uplašila svim navedenim nemojte paničiti. To je samo jedan od perioda odrastanja i kao i svi „periodi“ i ovaj je prolazan. Ukoliko imate mališana tog uzrasta znate da stvarnost može biti još okrutnija. Samo onaj ko prolazi kroz miks besanih noći, prehlada i temperatura uz očaravajuće zahteve dvogodišnjaka zna kako je. Teško je, ali će proći! Upravo je to najveća pomoć koju sebi možete pružiti. Neka vaša nova mantra postane ta jednostavna rečenica- Teško je, ali će proći. Istinita je i daće vam snagu da dođete do daha. Kad uspete da udahnete i da se smirite nakon što vas je još jedan ( iz vašeg ugla potpuno bezrazložan) plač izbacio iz koloseka predlažem da probate sledeće (kod mene je delovalo):
U nekom od retkih trenutaka kada je vaš mališan odmoran, zdrav, nahranjen i raspoložen da vas sasluša (da, svi neophodni preduslovi moraju biti ispunjeni) popričajte o tome kako je plakanje za bebe. On/a je već veliki/a i ume da priča. Reči nam služe da njima komuniciramo i izražavamo osećanja. Naučite dete da razlikuje osećanja.
Pitajte- recimo da li si sada tužna zato što…. ili si ljuta..Da li si sada srećna pošto si uspela da… ili si naučila da… Da li te frustrira… A kada dete zatraži objašnjenje nekog osećanja slobodno iskoristite trenutnu situaciju da je objasnite. Za početak je dovoljno razlikovati desetak osećanja- strah, ljutnju, bes, tugu, sreću, čežnju, frustraciju, nervozu, oduševljenje i saosećanje. Zatim naučite dete da su suze OK. U redu je plakati kada nam je teško ili nas nešto boli. Nije u redu komunicirati suzama. Za to imamo reči. I dogovorite se da se ne plače zbog gluposti (poput igračke, završenog crtanog filma ili pranja zuba).
Tekst je fenomenalan, jasan, razložan, ohrabrujući…naravno, samo treba biti dosledan i izdržati ta tri dana…Jasno postavljene granice su veoma važan preduslov za sreću svakog deteta,ali mislim, da je veoma malo doslednih roditelja.