Senzorne integracije – interpretacija rezultata procene

Da bi razumeli senzornu integraciju, moramo da razumemo način na koji se dete angažuje u aktivnostima u svom okruženju

Foto: Pixabay

Nakon prikupljanja informacija o detetu i njegovom okruženju, razgovora sa roditeljima I primene određenih testova, praktičar senzorne integracije mora da sve sagleda kako bi doneo određene pretpostavke o detetovim teškoćama u svakodnevnom funkcionisanju.

Šta je dete sposobno ili nije sposobno da uradi nije nam dovoljno za kreiranje svrsishodne intervencije

Moraju da se sagledaju uslovi pod kojima se dete oseća dovoljno sigurno kako bi istraživalo prostor u kome se nalazi, koje vrste materijala istražuje, a kojima odbija da priđe. Moramo da posmatramo odnose između različitih senzornih sistema, ponašanja i okruženja. Da bi se ovo postiglo neophodno je snimiti dete kako se slobodno igra u prostoru koji je posebno uređen za procenu I da se taj snimak kasnije analizira.

Posmatra se da li senzorni stimulansi doprinose napetosti koju dete pokazuje, što bi se videlo kod deteta koje je senzorno preosetljivo. Senzorna integracija može da utiče na odnos između roditelja I deteta kada roditelj preplavljuje dete senzornim stimulansima kao što je često maženje, ljubljenje, ili preglasnim govorom.

Neka deca teško uspostavljaju kontakt sa drugom decom koja su jako živahna, ili im prilaze preblizo, dodiruju ih, glasna su. Preosetljiva deca mogu da odbijaju određenu vrstu hrane, zbog njene teksture, ne jedu kašastu hranu već samo čvrstu ili obratno, jedu isključivo blendiranu hranu.

Senzorne teškoće imaju veliku uticaj na svakodnevno funkcionisanje

Obavljanje jutarnje toalete, oblačenje, češljanje, kupanje, pranje kose, sečenje noktiju može da bude jako izazovno. Odlazak u kupovinu I na sva mesta gde je puno ljudi, gde su jaka svetla, druženje sa decom na rođendanu, odlazak u restoran, na godišnji odmor.

Deca teškoćama u senzornoj integraciji vole sigurnost, poznata mesta, iste igračke, odeću koja je već nošena, odvijanje aktivnosti u isto vreme, na isti način, za njih su promene ono što ih dovodi u stanje dezorganizovanosti.

Organizovanje podataka koje je dobio iz razgovora sa roditeljima, posmatranja deteta I iz analize snimaka pomaže praktičaru da se fokusira na senzorno procesiranje deteta, kapacitete roditelja i „dobru spremnost“ između deteta i njegovof fizičkog i socijalnog okruženja.

Praktičar ispituje moguća područja za intervenciju i određuje stepen do koga svaka komponenta detetovog sveobuhvatnog profila utiče na njegov stepen organizacije ili disorganizacije. Ovaj proces će pomoći u planiranju intervencije.

Razumevanje senzorne integracije je od najveće pomoći u razumevanju individualnih razlika

Moramo  biti oprezni u interpretaciji ponašanja i afekta deteta koje može imati senzorno-integrativne deficite. Impulsivno ponašanje se može videti kod deteta sa hiperreaktivnošću, senzornim traženjem, dispraksijom ili regulatornim poremećajem.

Osnovni uzrok impulsivnosti je različit kod svakog od navedenih slučajeva. Preosetljivo dete reaguje impulsivno da bi izbeglo prenadražujuće stimulanse. Nasuprot njemu, dete sa senzornim traženjem se tako ponaša da bi dobilo što više senzornih stimulansa iz okruženja. Dete sa dispraksijom može da postane impulsivno zbog svoje nespretnosti I lose motoričke kontrole. Ako ima teškoće u regulaciji postaće impulsivno jer ne može lako da upravlja sobom.

Ponašanja povezana sa različitim emocionalnim odgovorima mogu da imaju korene u različitim osnovnim senzornim procesima

Anksioznost može da bude povezana sa hiperreaktivnošću, senzornim izbegavanjem ili dispraksijom. Depresija može da bude povezana sa hiporeaktivnošću, senzornim izbegavanjem ili dispraksijom.

Čak i kada prikupljeni nalazi sugerišu da detetove senzorne teškoće ozbiljno kompromituju funkciju, nije uvek moguće da se razume ponašanje deteta u okvirima prepoznatljivog senzornog profila. Dete može da ima kombinovane i promenljive obrasce senzornog procesiranja koji doprinose jedinstvenoj kliničkoj slici. Faza procene obezbeđuje pravac za planiranje intervencije.

Faza interpretacije se završava pretpostavkama o tome koja i koliko senzorno-integrativna sposobnost i deficit čine osnovu detetovog funkcionisanja. Zaključci i njihove implikacije se prezentuju roditeljima i drugim bitnim staraocima kao prvi korak svake intervencije.

Tretman započinje sa ove polazne tačke kroz proveru postojećih pretpostavki koje čine dalju strategiju intervencije. Procena senzorne integracije je uvek uključena tokom procesa same intervencije (terapije).

Snezana MilanovićAutor: Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut, senzorno-integracijski pedagog, SI Baby terapeut, MarteMeo Therapist/Colleague Trainer, licencirani instruktor IAIM masaže beba i MISP masaže dece.

Osnivač „Centra za korektivnu gimnastiku“ 1997 i suosnivač Kabineta za senzornu integraciju i ranu intervenciju „Senzorijum“ 2017 u Beogradu. Stručni saradnik časopisa Moj pedijatar i Zdravo dete, brojnih portala namenjenih roditeljstvu i zdravom odrastanju beba i dece. Stručni saradnik časopisa Pedijatar dijagnostičko-terapijske preporuke.

Kontakt: milanovic.fizio@gmail.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA