I upravo smo zbog toga jedinstveni. Kada tragamo za najboljim rešenjima i pokušavamo da budemo bolji svakog dana, tada smo u stvari najbolji roditelji našoj deci.
Mnogi ljudi veruju u mit o savršenim roditeljima – idealni otac i majka koji podižu srećnu decu bez problema, nedoumica i grešaka. Istina je u stvari da ne postoji savršen roditelj.
Roditelji se često pitaju da li su negde pogrešili u vaspitanju, posebno kada deca krenu u školu i kada dolazi do uobičajenih problema u ponašanju. Ponašanje dece ponekad nije u skladu sa roditeljskim zahtevima: izbegavaju kućne poslove, provode previše vremena gledajući TV ili uz računar, svađaju se sa braćom i sestrama ili imaju poteškoća u ispunjavanju školskih obaveza. Drugi problemi se odnose na decu koja imaju prirodno „težak“ temperament ili koja žele više nezavisnosti nego što roditelji smatraju da je neophodno. Takođe, u školskom uzrastu deca sve više potpadaju pod uticaj vršnjaka, te teže aktivnostima koje nekada roditelji ne odobravaju.
Usled svih nabrojanih, potpuno normalnih i uobičajenih problema i teškoća, roditelji ponekad pomisle da njihove vaspitne mere nisu dovoljno dobre, da su negde „zakazali“, da jednostavno nisu dovoljno „savršeni“…
Normalno je grešiti
Kao roditelj, morate priznati da je normalno osećati zabrinutost, zbunjenost, ljutnju, pa često i krivicu zbog određenog neadekvatnog ponašanja deteta. To je potpuno normalno i to je u stvari deo roditeljstva. Istina je da je uzaludno težiti „savršenstvu roditeljstva“ u kojem se nećete tako osećati, jer je to jednostavno nemoguće i neprirodno.
Setite se samo sebe u detinjstvu. Koliko ste puta bili nestašni i koliko su vaši roditelji brinuli, korigovali i sankcionisali takvo ponašanje. Setite se i kako ste se vi tada osećali. Oni nisu bili savršeni roditelji, niti je iko ikada bio, niti će biti savršen. Mnogi mladi roditelji upadnu u zamku izjave „ja neću praviti iste greške kao moji roditelji“. Možda ne baš iste, ali greške će sigurno praviti svaki roditelj.
Svi roditelji i sva deca prave greške u svojim pokušajima da komuniciraju, grade odnose i rešavaju probleme. Roditelji treba da imaju poverenje u sebe i svoje instinkte. Majke i očevi uglavnom imaju dobru intuiciju kada su u pitanju njihova deca. Oni često znaju o roditeljstvu više nego što su i sami svesni, i ne bi trebalo da ih bude strah da će pogrešiti. Deca su veoma prilagodljiva i opraštaju greške. Oni zapravo često uče iz roditeljskih propusta, i o tome sa njima treba otvoreno razgovarati. Ako je roditelj spreman da prizna da je pogrešio, tome će sigurno uspeti da nauči i dete.
Fleksibilno roditeljstvo
Međutim, roditelji koji „žive za svoju decu“, često imaju visoka očekivanja i od sebe i od dece, pa su i situacije razočaranja, frustracije i ogorčenosti mnogo češće. To su roditelji koji svo svoje lično ispunjenje pronalaze u ulozi roditelja, odnosno u svojoj deci. Zapravo, roditelji bi trebalo da imaju mnogo drugih izvora samoispunjenja, ljubavi i prijateljstva. Umesto da od sebe očekuju perfekciju u roditeljskoj ulozi, trebalo bi da pronađu zadovoljstvo i u drugim životnim ulogama: na radnom mestu, među prijateljima, u odnosu sa partnerom ili roditeljima, kroz hobi i slično.
Šta znači fleksibilno roditeljstvo? Kao roditelj, trebalo bi razviti svoju sopstvenu filozofiju života, onu u kojoj se osećate prijatno, unutar fleksibilnog i prilagodljivog okvira. Razmislite o svojim očekivanjima, stilu roditeljstva i temperamentu, i o tome kako se sve to zajedno uklapa sa ličnošću i temperamentima vaše dece i partnera. Ne zaboravite da, pored toga što ste roditelj, vi ste još mnogo toga, i treba da budete ispunjeni i zadovoljni na mnogo polja, ne samo na roditeljskom.
Roditeljstvo je veliki izazov, ali takođe može biti jedno od najisplativijih i najprijatnijih iskustava u životu.
Šta uvek treba imati na umu:
* Čak se i deca u istom dobu različito razvijaju socijalno, emocionalno, intelektualno i fizički.
* Nivo zrelosti deteta može da varira u različitim aspektima razvoja, uključujući socijalne veštine, atletske sposobnosti ili sposobnosti učenja. Dete može biti odlično u matematici, ali slabo u pisanju (ili obrnuto). Može da bude dobro u košarci, ali ne tako uspešno u plivanju.
* Pravac u kojem se dete razvija, kao što je gore opisano, može dati neke trajne osnove (dobar matematičar, na primer), ali te osnove mogu biti i fleksibilne, u zavisnosti od mnogo faktora – porodičnih, kulturoloških, vaspitnih, društvenih (možda upiše studije književnosti i bude uspešan u svom poslu).
* Način na koji se dete razvija može da utiče na njegovo ponašanje, i obrnuto.
* Roditeljski stil majke i oca, kao i detetova okolina, najviše utiče na ponašanje i razvoj.
Komentari 0