Saveti psihologa: Kako da darujete “pravi” poklon

Razmena poklona stara je koliko i ljudski rod. Psihološka istraživanja pokazuju da darežljivost doprinosi ličnoj sreći i zadovoljstvu, kao i stvaranju dobrih socijalnih veza.

darivanje

Poklone kupujemo deci, najužoj porodici, bliskim prijateljima i poznanicima čije ukuse poznajemo.

Osim samih predmeta koje poklanjamo, signal o tome koliko nam znače šaljemo i uloženim vremenom u potrazi za poklonima ili njihovim pravljenjem.

Greške prilikom kupovine poklona su očekivane. Zapitajte se samo koliko ste puta sebi kupili poklon – odevni predmet koji nijednom niste obukli, ili knjigu koju niste pročitali. Zato se preporučuje da se sačuva račun radi eventualne zamene, kako poklon ne bi bio prepakovan i upućen nekom drugom.

S obzirom da ni sopstvene želje ne umeno uvek ispravno da prepoznamo, logično je da još više grešimo kada pretpostavljamo šta je potrebno i dopadljivo drugom. Ne zaboravite da i kupovina darivaoca zavisi od motivacije, raspoloženja, vremena, umora. Birajte poklone koji će primaoci češće koristiti. Ali imajte na umu i da se ljudi po pravilu bolje sećaju onoga šta su poklonili nega šta su dobili.

Takođe je važno da prilikom izbora poklona ne polazite od pretpostavke da se drugima sviđa isto što i vama. Da biste izbegli „efekat lažnog konsenzusa“ (sklonost ka preuveličavanju mere u kojoj drugi dele nas pogled na svet) poželjno je dobro poznavanje potreba i želja primaoca. Zbog toga se u poslednje vreme prave „liste želja“ pred značajne praznike i datume, pa se mogućnost greške svodi na minimum. Pokazalo se da se poklon sa „spiska želja“ više ceni nego „poklon iznenađenja“ čime se ceni ljubaznosti i uvažavanje onoga ko  poklanja i poštuje zelje primaoca.

I deca vole da prave spiskove želja pred Novu godinu ili rođendan. „Lista želja“ omogućava usklađivanje želja, realnih potreba i mogućnosti (materijalnih i nematerijalnih) između dece i najbližih, smanjuje mogućnost gomilanja sličnih poklona i „promašaj“ svodi na minimum. Ne zaboravite da ipak sačuvate račun radi eventualne zamene. Danas je prihvatljivo i da se obavi direktna kupovina poklona odlaskom u prodavnicu sa primaocem, kako bi njegov ukus i potreba bili maksimalno zadovoljeni.

Poklanjanje novca je najbolji način da se izbegne greška „lažnog konsenzusa“. Međutim, deci novac kao poklon ne znači ništa, pošto ne znaju njegovu vrednost, ili novac završava kod roditelja dece koji njime raspolažu prema potrebama porodice. Drugim rečima, deca ne znaju da se raduju novcu. Pored toga, psihološki, novac se obično vezuje za sebičnost i gramzivost, tako da se bar u našoj sredini „ne-keš“ pokloni više cene i vrednuju, makar zbog uloženog vremena i truda da se nekome učini radost darivanja. Adolecenti vole da dobiju novac za praznike i rođendane jer znaju njegovu vrednost, mogu da ga ’’sakupe“ i da kupe nešto vrednije. Dakle, kod adolescenata mogućnost greške prilikom darivanja novca  se svodi na minimum.

Kupovinom skupih poklona, ljudi pokazuju u kolikoj meri im osoba znači, ali može se pokazivati i statusna moć darivaoca, pa primalac često oseća nelagodu zbog očekivanja „reciprociteta“.

Kada su u pitanje deca, prilikom kupovine poklona treba voditi računa o bezbednosti igračke. To znači da ona mora odgovarati uzrastu deteta, da nema sitnih ili otpadajućih delova, da može da se pere ukoliko je dete stavl;ja u usta ili prelazio iz ruke u ruku. Pored veličine, higijene i oblika (ne sme da ima oštre ivice) treba voditi računa i od kog je materijala napravljena. U poslednje vreme se govori o „toksičnim materijalima“ pa obavezno prilikom kupovine pogledajte specifikaciju i kom je uzrastu namenjena.

Nikada ne kupujte previše igračaka, jer to gubi smisao. Deca se brzo zasite, traže još, i tu nema kraja…Pametnije je da se deo igračaka skloni, „da ih deca zaborave“, pa da se posle izvesnog vremena ponude. Radost dece će biti velika.

Generalno, do druge godine deca prohodavaju i razvijaju motoriku, pa ih zanimaju velike kocke, lopte, i sve gde mogu da se penju, stoje, istražuju (zabavljaju se timešto otvaraju i zatvaraju vrata, gase i pale svetla, penju se…osvajaju nezavisnost i istovremeno strahuju od nje).

Od druge godine mališani vole setove od plastike („kuhinje, „alate“) imitirajući odrasle. Specijalne slikovnice sa malo teksta su dobar izbor, kao i igračke „vuci-guraj“. Sve vrste slagalica u raznim bojama razvijaju kognitivne i motoričke sposobnosti.

Od četvrte godine društvene i edukativne igre prednjače, „garaže“, „ulice“,  a predškolci vole enciklopedije na različite teme – sport, praistorija, priroda, životinje…, knjige primerene njihovom uzrastu, kviz-knjige itd.

Poklanjanje mobilnih telefona deci pre desete godine, kada im može trebati  za osnovnu funkciju – kontakt sa roditeljima, sa psihološke tačke gledišta je nepreporučljivo.

Marijana PetrovićAutor: Marijana Petrović

diplomirani psiholog, specijalista medicinske psihologije.

Uže područje rada – deca, adolescenti i porodica.
Od stručnih edukacija ima završenu psihoanalitički orjentisanu psihoterapiju dece i adolescenata, mentalnu higijenu razvojnog doba, osnove porodične kao i REBT terapije namenjene deci i adolsecentima.
Preko dvadeset godina radila na Vojnomedicinskoj akademijina Kabinetu za psihijatriju i Dečjem dispanzeru.
Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete“ i "Pedijatar"

Kontakt telefon: 063/80-74-958

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA