Saveti fizijatra: Zašto je plivanje zdrav sport

Kada kažemo da je plivanje dobar sport, posebno za decu mislimo pre svega da je zdrav. Pri plivanju se ravnomerno jačaju svi mišići tela, kosti postaju čvršće i razvijaju pluća što je naročito važno u periodima intezivnog rasta dece.

plivanje px

Foto: Pixabay

Druga ne manje važna prednost plivanja u odnosu na ostale sportove je to što deca nisu izložena povredama koje nekada mogu da ostave trajne posledice ili da dete na neko vreme mora da prestane sa aktivnim treniranjem.

Što je dete manje boravak u vodi će za njega biti prirodniji. Nije retko da deca koja nisu još prohodala na kratko “plivaju” i “rone” pod vodom. Ovo je moguće zahvaljujući sećanjima iz intrauterinog perioda. Zadržan vazduh u plućima ih izbaci na površinu vode.

Kada  do pola napunjena vodom i omiljena igračka su dovoljni da se dete postepeno priprema za jednu od najsloženijih motornih aktivnosti, plivanje. Ovde će savladati eventualni strah od vode i strah od gubitka vazduha koji su najveća prepreka kada se dete nađe u bazenu ili moru.

Prisustvo roditelja je neophodno i kada se dete igra u plićaku ili u plastičnom bazenu kao i kada počinje “ozbiljno da pliva”. Ako se desi da se dete zagrcne, potone, ostane bez vazduha sigurno će se uplašiti i ako roditelj u tom trenutku nije tu, to može da dovede do “straha od vode”i da upropasti letovanje.

Najidealniji uzrast da dete nauči da pliva je između treće i pete godine.Roditelji mogu da budu učitelji plivanja ako imaju dovoljno strpljenja i umešnosti. Voda bi trebala da bude oko 26 stepeni i u nju treba ulaziti postepeno. Prvog dana može da bude dovoljno i sedenje na ivici bazena da se dete upozna sa ambijentom. Ako želite da dete naučite da pliva nemojte koristiti pomoćna sredstva, mišiće, gumu.

Vodite računa o dužini boravka u vodi, iako deca bolje podnose hladnoću od odraslih ako je Vama postalo hladno izvedite i dete napolje, osušite ga i utoplite na kratko.

Nikako ne treba “baciti dete u vodu jer će tako morati da propliva”. Ovo može da dovede do šoka i straha od vode za čitav život.

Nemojte očekivati da će dete naučiti da pliva za jedan dan. I u školama plivanja uz stručnu pomoć to traje duže. Škola plivanja je  često najbolje rešenje za sve. Dete pravilno korak po korak u društvu svojih vršnjaka savladava ovu složenu veštinu.

Roditelji mogu da dete oslobode straha i nauče da se održava u vodi, uz to se sjajno zabave, a sve ostalo prepuste učitelju plivanja.

Ako dete do pete godine nauči da pliva to će mu omogućiti pravilan razvoj dobru koordinaciju pokreta što je dobra osnova za uspešno bavljenje bilo kojim sportom u životu. Mnoga deca nakon škole plivanja nastave i da treniraju ili se odluče za neki od sportova u vodi, vaterpolo, umetničko plivanje.

Plivanjem mogu da se bave deca koja imaju neki od posturalnih deformiteta (deformacije grudnog koša, iskrivljenje kičmenog stuba, ravna stopala ). Njima se kao sport preporučuje pre svega plivanje, a kod težih oblika to je i jedini sport kojim oni mogu da se bave a da ne dođe do pogoršanja deformiteta koji imaju. Plivanje je takođe sastavni deo terapije koju ova deca imaju jer se primenom određenih stilova ciljano deluje na grupe mišića koje posebno treba jačati.

Prsni (ženski) stil plivanja najviše razvija mišiće grudnog koša i ruku pa se preporučuje deci koja imaju deformitet grudnog koša, «kokošije» (ispupčene) ili «šusterske» (udubljene) grudi.

Kraul (muški) stil utiče na jačanje leđnih i mišića zadnjice i dobar je za one koji imaju pogureno držanje ili kifozu kao i leđni stil koji jača pre svega mišiće leđa.

Leđni stil se preporučuje kod skolioza, iskrivljenja kičmenog stuba u stranu.

Redovnim plivanjem, dva do tri puta nedeljno se stiče kondicija i povećava izdržljivost što je od posebnog značaja jer istraživanja koja su sprovedena pokazuju da su deca danas viša i teža u odnosu na generacije svojih roditelja ali su mnogo manje izdržljiva.

Kapacitet pluća se kod plivača povećava jačanjem mišića grudnog koša jer se udisaj i izdisaj izvode pod pritiskom vode na grudni koš.

Pri plivanju se mišići izdužuju i postaju elastičniji što utiče na oblikovanje tela i ima veliki uticaj na pravilno formiranje dece tokom rasta i razvoja.

Voda ima svoj terapeutski efekat, deluje opuštajuće pa se deca koja su u gradskim sredinama često napeta u vodi dodatno relaksiraju.

                                                                VEŽBE NA PLAŽI

                Hodanje bosim nogama kroz vodu, po šljunku i pesku blagotvorno deluje na razvoj dečijih stopala. Da bi deca bila motivisana da se što više kreću po plaži roditelji mogu da osmisle niz aktivnosti, na pr:

  • Dvoje dece nosi loptu na razne načine, držeći je leđima, stomakom, jedno leđima a drugo stomakom…
  • Kreću se kroz vodu (u plićaku) kao rakovi, četvoronoške (stopala su ispod guze a ruke iza leđa)
  • Iz vode izlaze kao mede, četvoronoške (oslanjajući se o ruke i sa ispravljenim nogama)
  • U plićaku deca hodaju četvoronoške tako da im samo glava viri iz vode do određenog cilja (tata ili mama stoje na nekoliko metara udaljeni)
  • Ako ima puno dece podele se u dve grupe, jedna napravi mrežu (stoje u krug i drže se za ruke), druga grupa su ribice koje plivaju unutra pokušavajući da izađu iz mreže dok ih ribari love
  • Jedno dete je patka i pliva u plićaku, ostala deca su lovci, patka se spašava tako što zaroni kad lovac dopliva do nje
  • U vodi do kolena deca rone pokušavajući da nađu, školjku, najveći kamen, da odjednom izvade što više kamenčića
  • Deca u stojećem položaju stopalima pokušavaju da usprave plastične flaše napunjene vodom ili peskom
  • Jedno dete vodom iz kofice iscrtava put sa što više krivina a ostali hodaju po njemu (ili kontrljaju loptu po njemu)

Snežana Milanović, dilomirani medicinar fizioterapeut

Snezana MilanovićAutor: Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut, senzorno-integracijski pedagog, MarteMeo Therapist/Colleague Trainer, licencirani instruktor IAIM masaže beba i MISP masaže dece.

Osnivač „Centra za korektivnu gimnastiku“ 1997 i suosnivač Kabineta za senzornu integraciju i ranu intervenciju „Senzorijum“ 2017 u Beogradu. Stručni saradnik časopisa Pedijatar i Zdravo dete, brojnih portala namenjenih roditeljstvu i zdravom odrastanju beba i dece.

Kontakt: milanovic.fizio@gmail.com

Podeli:

Komentari

Komentarisanje nije dozvoljeno.