Recept za uspešno dojenje

Žene u Srbiji nemaju mleka! Mleko je nestalo iz grudi Srpskih žena, gde je otišlo i kada će se vratiti, ne znamo. Obeshrabrujući statistički podaci navode da manje od 20 odsto žena doji svoje bebe! Iako je formula tj. adaptirano mleko u opticaju tek 60 godina a žene i njihove mlečne žlezde pola miliona godina, gle apsurda, žene se mahom opredeljuju za nezdraviju, skuplju, konformističku opciju!

dojenje

Foto:  Aurimas

Skoro sam naišla na odličan tekst o tome kako proizvođači adaptiranog mleka potkopavaju dojenje i prirodno majčino mleko. Elem, jedini problem je u tome što ne verujem da je odgovornost za toliki procenat žena koje ne doje u reklami za formulu, već neznanju, strahu, lenjosti! Da lenjosti!!! Sve nam je postalo teško, i ako treba da se oko nečega pomučimo svojski onda to proglasimo za nešto što nije vredno truda. Kao da imamo pametnija posla nego da othranimo kako valja tih u proseku 1,6 odsto dece što je ima prosečna porodica s decom u Srbiji. A znamo da smo ih dobili na jedvite jade u tridesetpetoj, iz epruveta, na kredit, kao podstanari, bez posla i još svašta kroz šta prolaze obični parovi u ovoj šugavoj državi. Ili je za sve kriv osiromašeni uranijum?

Ja sam fanatični zaluđenik za dojenje. Kada sam ostala trudna sa prvim detetom, jedina briga mi je bila da li ću moći da ga dojim. U okolini sam imala drugarice i koje su dojile i koje nisu. Iskustva i stavova je bilo raznih. Osuđivala sam najviše drugaricu koja nije želela da doji svoje dete, iako je imala mleka, jer joj je dojenje bilo “odvratno, neprirodno i bolno”. Sad joj se divim jer je imala herca da kaže iskreno kako se oseća. Nije potegla izgovor “nemam mleka”, a bilo bi joj lakše, jer bi tada svi imali razumevanja za nju.

Nažalost danas niko ne razmišlja o tome koliku odgovornost nosi izjava “nisam imala mleka”. Kada to isto kaže 80 odsto žena koje su rodile decu, samim time što su najglasnija većina, njihov glas postaje najdominantniji i najrasprostranjeniji. Njihov glas kao većinski poprima uticaj “istinitog” za sve one nesnađene, novopečene majke koje u svom okruženju već nemaju podršku da doje. Dojenje jeste lični izbor i ne bi ga trebalo nametati kao prioritet i uslov za “dobru majku”. Sve smo mi dovoljno dobre mame.

Za sve one “lude” žene koje bi išle korak dalje da osiguraju uspešno dojenje najvažnije je da nađete bar samo jednu ženu, bilo prijateljicu, patronažnu sestru ili savetnicu za dojenje koja će vas ohrabriti i posavetovati svaki put kad budete ubeđene da nemate više mleka. Žene prestaju da doje, u ogromnoj većini, u trećem mesecu, ne shvatajući da je do tog smanjenja u količini mleka došlo privremeno zbog uspostavljanja normalnog hormonalnog funkcionisanja.Najvažnija stvar u vezi sa dojenjem je da bebu do 4-5 meseci starosti (dok se sama ne u obroči) dojite isključivo na zahtev (to podrazumeva i noćno dojenje kao najkvalitetnije!). Beba nije ni robot, ni biće koje linearno raste pa joj je u određenom momentu potrebna određena količina hrane. Nekada je gladnija a nekada ne, kao i vi. Zar vam to nije logično! Takođe, što je češće dojite više mleka će nadoći. Sisanje nije za bebu samo hranjenje i pojenje (ako ne pije vodu), već i maženje, smirivanje i sigurnost. Mama je tu za mene.

U svojim ludovanjima i paničnim strahovima vraćala sam se ovom tekstu i savetima jedne prijateljice.

Da bi se pripremila i osigurala uspešno dojenje išla sam i u školicu za trudnice, čitala sve što mi je došlo pod ruku na tu temu, ali najviše su mi pomogli saveti drugarice koja je bez sujete i srama pričala o svom iskustvu sa dojenjem. Prvi savet je bio da ničim ne mažem bradavice da ne omekšaju, već suprotno, posle svakog kupanja da ih par puta suvim peškirom prortljam, da vremenom malo otvrdnu. Zatim da u bolnici kada se porodim prvu i drugu noć dok ne nadođe mleko, najnežnije, kružnim pokretima, masiram nekolko puta dojke da se ne bi napravile ploče. Saveti su bili na mestu u potpunosti. Iako sam se porađala 12 sati, bebu vadili vakumom, primala transfuziju krvi dva dana, isto toliko bila odvojena od bebe, umirala od straha da li će sa detetom sve biti uredu, nikakav problem sa grudima i dojenjem tada nisam imala! Znala sam da je u početku bebi dovoljan kolostrum iz grudi i da nema mesta panici ako isti dan ne krene da lije mleko. Takođe bebu hrane u bolnici ako je potrebno, mada iskusnije majke ne traže nikad dohranu već drže bebu na grudimanon stop. Sada znam da sam u prva četiri meseca dojenja imala hiperprodukciju mleka. Grudi su mi bile kao dve ogromne dinje iz kojih je nekontrolisano curilo i štrcalo mleko na sve strane. Bebac je dobio prvog meseca 1,5 kg, drugog 1,6 kg. i trećeg 1,2 kg. Međutim u četvrtom mesecu grudi su mi splasnule i delovalo je da nemam više dovoljno mleka. Glupača! Nisam shvatala da se ponuda i potražnja mleka uspostavila, kanali razradili, već sam mislila da mi mleko presušuje! Nema tog čaja za dojilje, tablete za laktaciju i litre i litre boze, koju nisam probala i popila, misleći da nemam više dovoljno mleka. Nije mi bilo dovoljno da se smirim, što je objektivno bebac bio na ivici da postane Mišelin beba sa svojih 9 kg. sa četiri meseca, moj strah od gubitka mleka je bio iracionalan. Do šestog meseca sam opsesivno paničila oko količine mleka koju imam, da li mu je dovoljno, koliko je napredovao i tako u krug. U šestom mesecu sa uvođenjem nemlečne ishrane, vratio mi se i ciklus. Svaki mesec, dan-dva pre nego što dobijem menstruaciju, količina mleka mi se smanji, bebac nerado sisa i jasno pokazuje da mu se ne sviđa ukus tog mleka. Za par dana se sve u normali i tako 18 meseci koliko sam ga dojila. Za to vreme sam imala dva mastitisa i to u 8 i 10 mesecu. Ono što sam naučila na teži način je da upaljenu dojku ne diram a kamoli masiram, već samo oblozi od kupusa i ako tako doktor proceni antibiotik.

E sad, pošto se u mom životu sve dešava naopako tako je bilo i sa iskustvom sa drugim detetom. Za razliku od prvog drugi porođaj je prošao fantastično, za poželeti. Ista procedura sa nežnim masiranjem grudi i postepenim nadolaženjem mleka dva dana. Međutim, već kod kuće sam bila iznenađena što mi grudi nisu kao dinje već samo “malo” nabrekle. Bez obzira na staž od 18 meseci uspešnog dojenja panika me opet savladava. Bebac i ovaj put lepo napreduje ali nije pasionirani sisavac poput prethodnika, pa je dobio “samo” 1,3 kg. za prvi i 1 kg. za drugi mesec. Sa nepuna četiri meseca počinje da odbija da sisa u budnom stanju. Čim ga položim u naručje, na grudi, poćinje histerično da vrišti i plače. Nije imao upalu uveta, zapušen nos, niti bilo šta slično ali je imao pojačano lučenje pljuvačke, što je uglavnom znak da će “uskoro” zubi. To uskoro može da se otegne na mesece! Za kratko vreme moj život se pretvorio u haos. Nisam mogla nigde da idem i ništa da radim već samo da čekam kad će da zaspi pa da se u određenom trenutku prišunjam da ga podojim ali i ne probudim! A kako se vreme budnosti povećavalo nisam mogla ni po 5 sati da ga nagnam da sisa. Naravno sledi krug izmuzavanja pa nuđenja na flašicu, on naravno ni u ludilu neželi to da prihvati. Pošto ni cucle nisam nikad davala deci, nikakvu flašicu nismo takođe koristili. U panici da mi se mleko ne smanji jer u toku dana ređe sisa, počinjem da se izmuzavam i hranim ga na kašičicu skoro tri meseca!!! Imala sam Aventovu pumpicu ali za čudo moja ručna tehnika je bila znatno brža i bolja. Za sve to vreme nema doktora, specijaliste, interneta, knjiga i zamalo baba vračara, koje nismo konsultovali. Svi nas gledaju belo, nije im jasno o čemu pričamo. Nisu nikad čuli da beba odbija da sisa u budnom stanju dok super sisa dok spava i po celu noć. Naravno, beba lepa, napredna, dobija više nego dovoljno na kilaži. Ali se hrani na kašičicu?! Moj ceo dan se svodio na izmuzavanje i hranjenje po pola sata. A gde je starije dete, muž, kuća, obaveze? Nikakvu pomoć u vidu mame, svekrve, sestre, nemamo. Sami ko ludaci. Pored sveg tog ludila, ciklus se opet kao sat vratio u 6. mesecu a bebac takođe odbija da sisa tih dan-dva, zbog promene ukusa i mirisa mleka. Pa, ovaj put pošto se izmuzavam znam tačno u mililitar koliko je popio, odnosno koliko imam mleka. Na netu u “stručnim” tekstovima i po forumima žene pričaju o meni tada nezamislivim količinama mleka. Na primer, bebi je potrebno ili već pije u petom mesecu 200 ml. naravno formule po obroku, dok moj bebac ne može da popije ni 150 ml. mog mleka. Sa prvim detetom nisam se izmuzavala ni hranila ga dodatnim mlekom da bi znala koliko pije i koliko imam mleka po dojci. Samo sam pratila njegove potrebe i njegovo napredovanje. Sada me i pedijatrica gleda sa nevericom kad joj kažem da dete ne može da popije više od 180 ml. mog mleka ni za živu glavu. Takođe mislim da ni nemam više po obroku. To je sad već pet punih, šesti mesec, dobio je 800 gr; sasvim u redu za taj uzrast. Doktorici ništa nije jasno. Zna koliko je potrebno adaptiranog mleka po obroku ali shvata da to nije isto i sa majčinim mlekom. Kaže, možda imaš masno i jako mleko kao foka, pa mu je dovoljno i manje nego kad bi pio formulu. Žalosno i čudno. Znaju sve o adaptiranom mleku a o majčinom ne. Pa onda kad se brojke i mililitraža za majčino mleko ne podudara sa formulom proglašavaju da naše nije dovoljno?! Sve u svemu, sa izbijanjem gornjih jedinica i normalno sisanje se uspostavilo. Sada znam da nije želeo i mogao da sisa tih par meseci zbog preterane preosetljivosti na bol i neprijatnosti u desnima zbog izbijanja zubića. Nije mi žao što sam ga hranila kao ludača na kašičicu svojim mlekom. Da sam tada bila potpuno luda od umora, stresa, nerazumevanja situacije, priznajem. Ali to je bio moj izbor. Iznad svega sam želela da sačuvam mleko i da ga dojim bar godinu dana. Dojila sam i njega 18 meseci bez problema

Vi to možete i ne dajte da vas drugi ubede u suprotno, vaša deca i vi to zaslužujete!!! Srećno!!!

Icbmother

Podeli:

Komentari

  1. Ivana says:

    Svaka cast Vama, pre svega na trudu koji ste ulozili da naucite i odrzite proces laktacije. Medjutim, pogresno je okarakterisati sve ostale kao lenje majke. Mozda neke i jesu, ne usudjujem se da sudim. ali ima i nas kod kojih porodjaj kao i oporavak nisu tekli prirodnim tokom, pa samim tim nismo bile u prilici, uz velike napore i trud, da svoje dete dojimo. I ja sam isla u skolu za trudnice, imala svu mogucu literaturu, pomoc i savete pedijatrijskih sestara ali jednostavno kad vam iz obe vene vire igle i fokusirani ste na to da se izborite sa zivotom, bebu mozete da dodaknete jedino ako vam je neko donese i stavi da lezi pored vas, zadovoljni ste cinjenicom da imate jedan novi zivotza koji se morate izboriti. Prema tome, svako pisanje i pominjanje majki koje nisu uspele da doji u globalu, bez navodjenja indikacija u kojima dojenjw nije moguce uspostaviti je sasvim ppogresno a vrlo cesto ima uvredjujuci ton.

    • icbmother says:

      Znam da tekst zvuci na prvu loptu vrlo osudjivacki ali sam morala da iskazem revolt prema nama zenama. Nismo solidarne i iskrene jedne pred drugima. NARAVNO da postoji veliki broj zena koje iz raznih fizioloskih razloga nemogu da doje bebe ali da li ih je 80%? Razumem vas i zao mi je. Ali moja je zelja da podrzim zene koje se muce sa dojenjem. Ispricala sam svoja iskustva, takodje, nimalo laka. Ali razmislite, za slucaje gde je dojenje bilo tesko ili nemoguce dolazi gomila prica koje ne piju vodu. I onda se zene koje su se stvarno mucile i kojima je zaista zao sto nisu to prosle osecaju jako lose, kao vi sad. Nemojte. Nije mleko sve. Ali odgovornost je vrlo vazna.

  2. nina says:

    Svaka cast! Upornost je bitna,ako nesto krene naopako..treba istrajati u cilju.
    Zene mrzi da doje bebe,jer onda moraju po ceo dan-noc da budu one te koje ce hraniti dete,a ovako na AD mleku,dete moze nahraniti bilo ko… Naravno cast onim zenama koje stvarno nisu mogle da doje bebu.
    Ja sam licno imala isto iskustvo kao sa vasom drugom bebom… Skoro pa identicno. Pocevsi od kolicine mleka koju beba pije pa do kasicice… Samo sto smo na kraju zavrsili na flasici.. to dragoceno mleko koje iscedim avent pumpicom,pa posle jos rukom doradim,jer pumpica ne izvuce sve,lakse mi je bilo na flasicu davati,jer je bebac bio bas mali i pola bi prosuo na kasicicu. Tako sam uspela da ga hranim do 6. meseca. Na zalost,beba je vrlo kratko sisala..a izvlacenjem na pumpicu i rukama nije bilo dovoljno da se mleko obnavlja,kao sto bi da je beba sisala……
    Puno srece svima, budite uporne, pa makar i na flasicu,neka beba oseti majcino mleko bar par meseci. 🙂 🙂

  3. deni says:

    Svaka cast ovoj mami,takodje isto tako sam uporna bila da dojim bebu i nisam podlegla okolini kako je beba gladna pa n0n stop sisa nego je uvek dojim na zahtev i za sada nemamo problema.

  4. Nela says:

    Meni upada u oci recenica ” znaju vise o adaptiranom mleku, nego o majcinom…”… tuzno, ali istinito… Ja sam se potrudila, slusala samo sebe i nikakvih problema sa dojenjem nisam imala, od prvog do poslednjeg dana…16 meseci smo se druzili, u pocetku i na svakih sat, dva, do jednog podoja dnevno…za mene, nista lakse, lepse i prirodnije…jedino zameram neonatologiji u NF sto su ipak dohranjivali bebe, iako su majke imale dovoljno mleka…

  5. Tamara says:

    Nisam uspela da dojim. Isekli me ko zeca. Bebi zapušen nosić. Umešala se pupčana vrpca. Jedva se izvukli. Mlazala sam se aventovom pumpicom do iznemogliosti. Stojeći. Jer nisam mogla da sednem od epiziotomije tri nedelje. I mom malom bebcu davala moje mleko na flašicu. Nosić je prošao, i moja rana, pije mamino mlekce već evo puna tri meseca. Noću dojim, siska siku, danju uglavnom flašica, mleka hvala Bogu koliko hoćeš, 20 min mi treba da izvučem 180ml. Živ sam primer da pored traume fizičke i psihičke, suza, bolova, možeš ako hoćeš da obezbediš mleko svom detetu. Napreduje fenomenalno! Mama će da se mlaza i muze i ćuti i izdrži dokle god bude mleka makar beba nikad više siku ni ne uzme, nije ni bitno, ali izdržati se može. Da sama sam sa njim, suprug radi, nemam nikog. Evo četvrti mesec. Samo uporno.

    • boka says:

      I ja dan-noc sa aventovom pumpicom, pa na flaicu. Vec skoro 4 meseca. Moj sincic je rodjem sa 1950 gr i nije imao snage da sisa i tako sam mu dala jednom, dva puta… 100 x i vise nije bilo sile da ga nateram da sisa. Histerisao bi, posto je mleko islo u mlazu…l prvi mesec 1250 gr, drugi 950, treci 550, evo i sad ako 600 gr.
      U principu vise od 100 ml nije popio odjednom. Al ukupno oko 650-700 ml trenutno. Nema sanse vise. Koliko vasa bba pije u toku 24h? Hvala

  6. zozefin says:

    Imam drugaciji stav i od onih sam koje biste odmah osudile.Isto kao sto vama nije jasno zasto se neke zene ne pomuce da doje,tako meni nije jasno cemu tolika ostrascenost u korist dojenja po cenu da krvarite,dobijete upale,ne znate jel vam beba gladna,sisa svakih sat vremena,posle na dva sata..Ja podrzavam dojenje majki kod kojih se lepo uspostavi laktacija,beba napreduje i sve se to vidi u prvih mesec dva kakva je situacija. Ne mogu da shvatim da pored mastitisa,krvavih bradavica i dalje forsirate dojenje,a pogotovo ako beba ima vec 8-9 meseci..Savrseno mi je normalno dojiti bebu do 10 meseci,posle toga meni jednostavno nije normalno videti dete koje hoda i onda legne da sisa sisu pa posle obrise usta i pojede tortu. Mame malo preteruju u svojoj zelji da budu nekom potrebne i da zavise deca od njih. Sto me dete duze sisalo veca sam mama.Do skole ako moze…Jednostavno pustite zene da same odluce hoce li dojiti ili ne,koliko dugo..Imala bih i ja vama svasta reci o psihologiji vas koje uzivate u dojenju trogodisnjaka al ne zelim..Nisam ostrascena i osecam se lepo iako nisam dojila..iz vama nedopustivih razloga..Prijavite me.:)

  7. Lenja mama says:

    Dakle, ako ne uspijete da proizvedete dovoljno mlijeka – vi ste lenji! Imate pravo na to, ali vas ipak osudjujemo. To sto je adaptirana formula i zivotinjsko mlijeko pomagalo hiljadama godina da se djeca podignu i vremenom njihova smrtnost smanjuje bilo je potpuno bespotrebno?!

    Najiskrenije, kad pocnete tu pricu da ste se mucile oko proizvodnje mlijeka dok vam je beba sisajuci napredovala po vise od kg mjesecno, meni se smuci! Ne znate vi onda ama bas nista o mukama da se proizvede mlijeko. Sad jos samo ocekujem da lenjim majkama kazete kako su ostale debele jer nijesu dojile.

    A sve ovo imam potrebu da kazem jer smatram da ne postoji nista bolje za bebu od dojenja, jer sam se mucila da dojim uz svu podrsku divnih zena i jer sam zahvalna za svaku kap svog mlijeka koju sam proizvela, jednako kao sto sam zahvalna tvorcu adaptirane formule. Potrudicu se i drugi put, jer nijesam lenja, samo sto me nece biti sramota i necu se osjecati lose ako ne uspijem, u cemu su mi ovakve zagovornice dojenja prvi put svesrdno pomogle.

    Dojite, i pustite druge da zive! Nemojte jos da nas vrijedjate.

Strana 1 od 212>

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA