Razvoj inteligencije kroz govor

Govor predstavlja najkompleksniji proces koji bebe savladavaju. On obuhvata čitav niz radnji koje aktiviraju ceo mozak – od auditivnih regija, preko asocijativnih do motoričkih. Zato je svaka aktivnost koju beba pokušava pri slušanju, razumevanju i izgovaranju reči, važno iskustvo za nju.

govor bebe

Važnost govora za ukupni razvoj deteta i pravilna stimulacija govora kod beba.

Već više od tri decenije, naučnici iz celog sveta pokušavaju da povežu značaj rane lingvističke stimulacije sa kasnijim uspehom dece u školi. Razna istraživanja dokazuju da način govora, količina razgovora i teme, bitno utiču na proširivanje rečnika kod dece, te da su jedan od ključnih razloga razvoja i budućeg uspeha pojedinca. Tokom brojnih istraživanja sprovedenih u svetu, naučnici su došli do saznanja da postoje velike sličnosti i razlike u svim porodicama, kada su razgovori sa decom uzrasta do 3 godine u pitanju. Sličnosti se ogledaju u učenju dobrih manira: kako se obući, koristiti nošu, kako pravilno jesti. Ipak, razlike su u fondu reči koje se izgovore u različitim porodicama. Fondacija za istraživanja LENA (Language Environment Analysis) razvila je 2005. godine mali digitalni uređaj koji može da snimi do 16 sati razgovora i da pri tom napravi razliku u govoru odraslih, dece i njihove međusobne konverzacije, a isključi govor koji dolazi sa televizora ili razgovor u kome dete nije aktivno. Deca su ovaj maleni uređaj nosila uz svoju garderobu, a on je dao precizne rezultate, ali i dokaze roditeljima koliko zaostaju u svakodnevnim očekivanim rezultatima. Jedan od, možda, najvažnijih rezultata korišćenja ovog malog uređaja je zvanični dokaz da deca uzrasta do dve godine mogu da uče jezik isključivo od drugih ljudskih bića, a ne preko televizora, kompjutera ili CD. Tu presudnu ulogu imaju roditelji koji jesu prvi i najvažniji učitelji i starija braća i sestre.

Da bi se na pravilan način razvijao dečji rečnik, dete treba da čuje preko 20000 reči u jednom danu , a ova brojka je smanjena u porodicama koje koriste manji fond reči (istraživanja  su pokazala da su to uglavnom porodice sa manjim primanjima).

Takođe, u skladu sa kvantitetom ide i kvalitet razgovora. Istraživanja su pokazala da što su roditelji obrazovaniji imaju širi spektar tema o kojima pričaju, koriste složenije rečenice i imaju sofisticiran rečnik. Ipak, ne sme se vršiti generalizacija jer ponekad i roditelji sa većim primanjima i obrazovani roditelji ne razgovaraju zbog brojnih obaveza sa svojom decom.

Nije isto za dete da čuje “To je kuca” ili “To je kuca, ima dugačku crnu dlaku, on ima drvenu kućicu…”. Važne su i pohvale, za stimulaciju deteta, jer dete prirodno voli da uči, da pita, da otkriva svet.  Ako dete uči govor i nešto pita nije isto ako mu kažemo “Da, to je av av” ili ako kažemo “Bravo to je kuca, on kaže av av”.

Sa manjim izuzecima, što više roditelji razgovaraju sa decom, povećavaće se i njihov rečnik, ali i rezultati testova inteligencije koji se rade nakon trećeg rođendana. Prvi problemi kod dece sa kojima se ne razgovara dovoljno često i kvalitetno, primetni su već kod uzrasta od 18 meseci! Takođe, zna se da deca koja su sa manjim vokabularom ušla u školski sistem, vrlo često napuštaju obrazovanje ili ne postignu zavidne rezultate. Srećom, čak i ta deca, kada se uključe u dobar predškolski program, imaju odlične šanse da nedostatak nadoknade pre polaska u školu.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA