Ranko Rajović: Roditelji probudite se, greške se teško popravljaju

Sve se promenilo i ako ne promenimo pristup u razvojnom periodu, imaćemo još više razvojnih smetnji i kognitivnih ispada. Tako da je vreme da se roditelji probude, vreme brzo prolazi, greške se brzo naprave, a teško popravljaju!

ranko-rajovic-680x340

Dr Ranko Rajović, autor NTC programa, ovogodišnji je dobitnik prestižnemeđunarodne „Nagrade za intelektualni doprinos društvu“ koju dodeljuje Fondacija za obrazovanje i istraživanje Mensa International. Tim povodom, razgovarali smo sa njim o NTC programu, inteligenciji i učenju kao i planovima za dalji rad na unapređenju odnosa društva prema razvijanju potencijala i sposobnosti dece i mladih.

Ovogodisnje priznanje svetske Mense za doprinos razvoja drustva u celini, dodeljena je Vama. O čemu se radi?

Sve je više dece sa razvojnim smetnja, kao da se radi o epidemiji. Smetnje govora, smetnje čitanja, kognitivni ispadi, nespretna deca, slaba koncentracija su svakodnevna tema i teško je shvatiti šta se to dogođa poslednjih 10-15 godina. Program NTC daje odgovor na to, ali i pomaže deci sa ovim smetnjama. A dodatno, NTC Program pomaže deci i u procesu učenja, ali  i u razvoju funkcionlanog znanja. Program je već prisutan u 20 država, a u 7 ima državnu akreditaciju i urađeno je nekoliko EU projekata gde je glavna tema bio NTC Program. Urađena su i tri projekta sa UNICEF-om, a predavanje koje je održano u Sarajevu pogledalo je preko 500.000 ljudi na YOUTUBE kanalu. To je sve prepoznato od strane svetske Mense kao kvalitet, ali i nov pristup rešavanju problema. Program pomaže razvoj svakog deteta, ali posebno je dobar za razvoj darovite dece. Ovo priznanje je zapravo priznanje čitavom NTC timu koji godinama radi i istražuje malo poznate pravce u pedagogoji, i neuronaukama. Povezujemo nova otkrića iz medicine, primenjujemo ih u pedagogiji, sarađujemo sa stotinama učitelja i vaspitača, uradili smo oko 20 istraživanja, objavili preko 30 radova za 5 godina. Urađeno je i desetak diplomskih radova, magistarskih i doktorata  za neke od oblasti koje su vezane za NTC sistem učenja. Posebno moram da istaknem zaslugu Uroša Petrovića, koji je koautor programa, tj. autor “Zagonetnih priča” koje su sastavni deo Programa, zatim članova Mense Ljubomira Kustudića i Aleksandre Borović koji su podržavali Uroša i mene i puno pomogli kada god je to bilo potrebno.

Koliko roditelji mogu da utiču na razvoj inteligencije. Koliko je inteligencija nasledna?

Inteligencija nije nasledna, nasledan je potencijal. Slikovito rečeno, od naših roditelja dobijamo samo malu ili veliku čašu a od mnogo drugih faktora zavisi koliko ćemo vode sipati u tu čašu. Čak ni inteligencija nije presudan faktor za uspeh u životu. Funkcionalno znanje je zapravo ono što nam je potrebno, odnosno upotrebno znanje. Često se može pročitati da je inteligencija nasledna 50% a da ostalo zavisi od okruženja. Lako to može da se opovrgne, dovoljno je da zamislimo situaciju da roditelji, koji su inteligentni, dobiju dete, a da to dete nekim slučajem živi u beloj sobi pet godina i da sa njim niko ne razgovara. Da li će biti inteligentan 50% kao roditelji? Naravno da neće. Neće biti ni 30%, a možda ni 10%. To znači da je okruženje jako važno, možda i preko 90%, tako da je jasno da za razvoj inteligencije mora da postoji odgovarajuća stimulacija. Posebno u periodu intenzivnog razvoja mozga.  Tako da moramo da shvatimo da neke postojeće teorije koje su stare 30-40 ili više godina moraju da se koriguju, jer okruženje danas i okruženje pre 40 godina nije isto. Sve se promenilo i ako ne promenimo pristup u razvojnom periodu, imaćemo još više razvojnih smetnji i kognitivnih ispada. Tako da je vreme da se roditelji probude, vreme brzo prolazi, greške se brzo naprave, a teško popravljaju!

Koje su najčeće greške?

To su vezane greške, od samog rođenja pa do polaska u školi, možda i kasnije. Uglavnom si vezane za prezaštićivanje. Ima ih jako puno, od fiksiranja glave kada roditelji nose bebu, do sprečavanja puzanja (da dete ne dohvati nešto na podu), do zabrane skakanja po blatu ili skakanja po krevetu. To su sve važne aktivnosti koje formiraju važne regije u kori velikog mozga, a koje su opet važne za kognitivne procese.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA