Deca često, pa čak i krišom, ispod stola, koriste prste dok rešavaju matematičke probleme. Ukoliko ste mislili da to nije dobro, varate se. Poslednja istraživanja Univerziteta u Čikagu pokazuju da je to i više nego korisno…
Deca koja koriste svoje ruke i prste dok uče matematiku mnogo bolje razumeju problem koji rešavaju, pokazuju istraživanja objavljena u magazinu “Psychological Science” koje izdaje Asocijacija psiholoških nauka.
Ova studija je prvenstveno osmišljena u nameri da se odgovori na pitanja da li je gestikulacija efektivnija alatka za učenje od konkretne akcije i da li se njome generalizuje zadati problem ili samo rešava u datom trenutku.
“Otkrili smo da gestikulacija deci omogućava mnogo fleksibilnije i opuštenije učenje”, kaže Miriam Novak, stugent psihologije na Univerzitetu u Čikagu i vođa ovog istraživanja.
Tokom istraživanja, deca su podeljena u tri grupe i svakoj je dat u rešavanje isti matematički problem: 4 + 2 + 6 = ____ + 6, sa namerom da se vidi kako će grupe rešiti podvučeni princip.
Svaka grupa problem je rešavala na drugačiji način. Tako je prva grupa koristila brojeve od magneta koje je na tabli postavljala na odgovarajuće mesto rešavajući formulu. Tako su na primer, odabrali brojeve 4 i 2 i postavili ih iznad linije.
Druga grupa problem je rešavala mimikom bez ikakvog pisanja ili magnetnih pločica, dok je treća grupa problem rešavala pomoću prstiju.
Deca koja su problem rešavala pomoću prstiju, naučena su da koriste V-znak, grupišući po dva prsta, i prislanjajući ih na tablu gde je ispisana jednačina.
Grupe su testirane pre i posle zadavanja pravog zadatka tako što im je data ista jednačina samo sa drugačijim brojevima.
Deca u svim grupama su savladala problem koji im je dat i naučila su lekciju. Ali jedino ona deca koja su koristila ruke kao pomoć u izračunavanju uspela su i da generalizuju zadati problem.
“Računanje pomoću prstiju najefektivnije je u ohrabrivanju dece da generalizuju znanje koje dobijaju tokom nastave. Rezulati istraživanja predstavljaju prvi dokaz da gestikulacija rukama nije samo podrška učenju već veoma važan način učenja pomoću kojeg se na najefektivniji način postiže generalizovanje rešenja zadatog problema. Kada imaju samo olovku i papir, deca se koncentrišu samo na zadati problem i veoma retko zaju da primene to isto rešenje na drugi, veoma sličan problem”, kaže Suzan Goldin Medou, profesorka psihologije na Univerzitetu u Čikagu.
Izvor: Prva
