Nekad se roditelji ‘zanesu’ pa zatrpaju dete obavezama s kojima se ono sve teže nosi.
‘Svaki put kada se zapitate može li vaše dete upisati još jednu vanškolsku aktivnost, zapitajte se pre svega koliko vremena dnevno provede u slobodnoj igri i odmaranju, nezavisno od njegovih godina. Kako pokazuje niz istraživanja koja se bave razvojem dece, slobodna igra je prva i najvažnija aktivnost koja vodi do zdravog razvoja, a važnija je od bilo kojeg ranog učenja stranih jezika,podučavanja fudbala ili plesa’, objašnjava Ines Rezo.
‘Uspeh i neuspeh su sastavni delovi života, i dete kroz vanškolske aktivnosti ima priliku da uči kako da se nosi s njima. Važno je da roditelji budu tu za svoje dete, nezavisno od ishoda, i da ga podrže u izražavanju i osećaja tuge, ljutnje, razočaranja, kao i sreće i zadovoljstva. Za detetov razvoj samosvesti vrlo je važno da ga roditelji ne kažnjavaju za neuspehe zabranama, govorenjem da su ljuti ili razočarani njime ili pak uspoređivanjem s drugom decom’, rekla je Ines.
Važno je i dobro odabrati vanškolske aktivnosti, dodaje Rezo.
Deca mogu pokazivati znakove stresa, posebno ako su opterećeni obavezama
‘Značenje dobro izabrane vanškolske aktivnosti je veliko kada je izabrana po detetovim interesima i mogućnostima – pruža mu priliku da se druži s vršnjacima i razvija socijalne veštine, da uči, razvija se i oseća kompetentno i sigurno u sebe. S druge strane, ako roditelj ‘ne vidi’ dete, odnosno bira aktivnosti ne razgovarajući s njim o tome, ignoriše znakove da ono ne želi da ide na određenu aktivnost ili da generalno pokazuje znakove umora, razdražljivosti i lošeg raspoloženja, onda vanškolske aktivnosti mogu činiti štetu detetu‘, zaključila je.
Ines Rezo kaže kako deca mogu pokazivati znakove stresa, posebno kada se radi o detetu opterećenom obavezama. ‘Dete može otvoreno protestovati protiv odlaska na neke aktivnosti, a može i pokazivati znakove iscrpljenosti kroz razdražljivost i agresivno ponašanje, bezvoljnost i loše raspoloženje. Dobro je da roditelji čim pre prepoznaju ovakve znakove, razgovaraju s detetom o tome, i ako je potrebno, u dogovoru s detetom prekinu odlazak na neku aktivnost (ili više njih)’, upozorava.
Dodaje i da treba voditi računa o detetovim interesima i afinitetima.
‘Roditelji imaju pravo sami da odluče koji programi im više odgovaraju za njihovu decu, a ono što bi bilo korisno uneti u tu odluku su svakako preferencije deteta i njihova unutrašnja motivacija za pojedinu aktivnost što je puno važnije od statusnog simbola pojedinih aktivnosti.
Aktivnosti takođe mogu podsticati socijalni razvoj dece i pružati im priliku za druženje s vršnjacima s kojima imaju zajednički interes.
‘Zavisno od tipa aktivnosti, deca mogu učiti kako se nositi s uspehom i neuspehom, kako podsticati istrajnost i trud, zajedništvo i timski duh, što su vrlo važne veštine za njihov budući život. No ponovno bih podcrtala da je za decu nužno da svaki dan imaju vreme za slobodnu igru koja nije samo računarska igra i druženje s članovima porodice, koje nije samo u automobilu dok se prevozi s jedne aktivnosti na drugu’, kazala je Ines.
Komentari 0