Prvi dan škole

Prvi dan škole – jedan od značajnijih događaja u životu i simbolično, i iskustveno, i emocionalno.

Foto: Pixabay

Pod naletom novih događaja mnogo toga nestane iz sećanja, a taj dan zauzme posebno mjesto u albumu života. Slika koja ne bledi, koju druge novije i aktuelnije ne uspevaju pomeriti.

Nasmejano lice deteta obučenog u najlepše odelce, odnosno haljinicu, posmatra godinama, decenijama sa istog mesta na polici u dnevnoj sobi roditeljskog doma. Baš tako i taj prvi susret sa školom ostane neizbrisivo upisan u sećanju istog tog deteta, ma koliko godina prošlo.

One iskrene, iskustvom neiskrivljene emocije i doživljaji, ostaju takvi i u odraslom biću pri sećanju, skriveni u tajnoj kutiji, zaštićeni od naleta životnih letova i padova, uspeha i razočaranja, osećaja sreće i povređenosti, koji bespovratno menjaju način na koji shvatamo, doživljavamo i prihvatamo ono što nas okružuje i što se nama i oko nas događa.

Osećaj uzbuđenosti, s kojim moje mlađe dete dočekuje polazak u školu, skoro jednako intenzivno i ja doživljavam. Tako je bilo i kod starijeg deteta.

Ponos na to što više ne pripadaju onoj kategoriji malenih, već ipak malo ozbiljnijih članova društva koji imaju obaveze, zadatke, veći stepen samostalnosti.

Dok raspoređujemo školske knjige i sveske, setih se sa kolikim sam zadovoljstvom, kao đak, prelistavala sve unapred, podjednako uživajući u ilustracijama i mirisu koji se širio sa svakim okretanjem stranice.

Koristila sam masivni drveni radni sto. Gornja ploča se mogla podići, a ispod nje se nalazio prostor predviđen za odlaganje školskog pribora.

Uoči polaska u školu sve je bilo složeno “pod konac”, baš kao što je i danas, mada mimo svega uobičajenog, sada čekamo taj 1.septembar sa nadom da ćemo način života uslovljen pojavom COVID-a uskoro ostaviti za sobom.

Školska torba spremna da ponese sve znanje sadržano u knjigama. Sveske, sa veselim motivima, čekaju da budu ispunjene šarenim crtežima i prvim slovima koja će do poslednjeg lista već dobiti drugačiju, jasniju i pravilniju formu.

Prepliću se sećanja i sadašnjost, prelivaju emocije. Put nas je naveo, slučajno ili ne, do moje osnovne škole. Nakon više od dvadeset godina zakoračila sam u dvorište kojim sam osam godina skoro svakodnevno prolazila.

I za decu je to bio poseban doživljaj. Pravili su poređenje sa njihovom školom, tražili prednosti i nedostatke na obe strane, a ja sam se prisećala nekih dragih, smešnih, dečijih trenutaka.

Boravak u školi, ipak, nema alternativu.

Mama Marija

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA