Propolis

Potiče od grčke reči pro – pred i polis – grad, odnosno od grčko-latinske reči propoliso – zamazivati, zaglađivati.

S obzirom da propolis ne dozvoljava razvoj bakterija, virusa i gljivica, pčele mogu da opstanu i prežive. Naime, celu unutrašnju površinu košnice oblažu slojem propolisa, tako da je ona sterilna. Takođe, pčele poliraju, a time i dezinfikuju saće u kome se razmnožavaju, kao i saće u koje skladište med, polen i mleč. Nanose propolis u tankom sloju, tako da je svaka ćelija saća sterilna. Pčela neće odložiti ni kap nektara u ćeliju koja nije ispolirana propolisom, a ni matica neće polagati jaja u takve ćelije.

Kada se desi da u košnicu uđe uljez (osa, stršljen, miš, rovčica…), on biva ubijen otrovom iz pčelinjih žaoka, a potom oblepljen propolisom, da ne dođe do njegovog raspadanja i time zagađenja u košnici. Pošto pčele nisu u stanju da izbace uljeza zbog njegove veličine, to učini pčelar prilikom pregleda košnice u toku sezone.

Zbog svih ovih osobina propolisa, pčelar ne bi smeo da ga uzima iz košnice u većim količinama, već samo u onim koje ne ugrožavaju razvoj pčelinjeg društva.

Čovek od davnina prati kako se pčela ponaša u prirodi i pokušava da uči od nje. Tako je počeo da upotrebljava propolis za lečenje raznih bolesti. U starom Egiptu, propolis se koristio za balsamovanje tela faraona. Kod izrade nekih muzičkih instrumenata (na primer, violina Stradivari), propolis utiče na dugotrajno očuvanje drveta.

KARAKTERISTIKE PROPOLISA
Propolis je smolasta materija, tamnomrke boje. Boja varira u zavisnosti od područja sakupljanja i vrste biljnog izvora, a takođe varira i njegov sastav: 50-55 odsto smola, 20-35 odsto voska,  pet do deset odsto eteričnih ulja, oko pet odsto polena i oko pet odsto ostalih organskih i mineralnih supstanci. Među namirnicama, posle čaja i vina, propolis predstavlja najbogatiji izvor flavonoida – lekovitih biljnih sastojaka (preko 40). Pored njih, sadrži aromatične kiseline i druga jedinjenja. Takođe sadrži vitamin A i vitamine B komleksa, kao i čitavu seriju oligoelemenata, među kojima su najvažniji cink, mangan, bakar i gvožđe.

♦ Propolis poseduje antibakterijska, antivirusna, antigljivična (posebno protiv gljivice Candida) i antiparazitska svojstva.

♦ Sposobnost propolisa da leči rane i utiče na obnavljanje epitela, uspešno se primenjuje u dermatologiji (opekotine II stepena, ekcemi, osipi…).

♦ Upotreba propolisa u preventivi bolesti se pokazala odlična i kod dece i kod odraslih. Veoma su retki slučajevi alergije na propolis (jedan u 2.000), što lako može da se proveri stavljanjem par kapi na kožu (pojava crvenila ili osipa ukazuje na alergiju).

♦ Pošto ima protivupalni efekat i moć detoksikacije, koristi se za zaštitu od štetnih zračenja, kod upale grla (akutne i hronične), kod svih rana u usnoj duplji, čira na želucu, proliva, gripa, hepatitisa, kod poremećaja u radu pluća.

♦ Njegovom upotrebom se smanjuje rizik od tromboze.

♦ Propolis stimuliše odbrambenu sposobnost organizma i ne stvara rezistentnost (otpornost) bakterija, kao što je to slučaj kod konvencionalnih antibiotika. On deluje slabije od antibiotika, ali je manje toksičan i ne oštećuje crevnu mikrofloru. Takođe, povećava aktivnost nekih antibiotika (penicilin, streptomicin, tetraciklin), pa je ozdravljenje ubrzano.

♦ Pomaže u zaštiti od visokog nivoa holesterola, pa ima važnu ulogu u sprečavanju pojave arterioskleroze.

♦ U stomatologiji se koristi kod upale desni i paradontoze.

UPOTREBA PROPOLISA

Propolis se može naći kod pčelara:
* u prirodnom stanju – kao smola
* rastvoren u etil alkoholu
* pomešan sa raznim uljima – maslinovim, ricinusovim, suncokretovim…
* pomešan sa voskom
* pomešan sa vazelinom ili lanolinom

◘ Propolisna smola se stavlja u tankom sloju – spolja, direktno na obolela mesta, ranu, povredu… tako što se prethodno malo zagreje. Takođe, kod problema sa sluzokožom, mala kuglica (veličine čiode) se žvaće i otapa u ustima.
◘ Koncentracija rastvora propolisa zavisi od njegove čistoće – što, opet, zavisi od načina uzimanja iz košnice.
◘ Najčešće se sreće 25-oprocentni, do 30-oprocentni alkoholni rastvor propolisa.
◘ Veoma je važna prava doza propolisa prilikom njegove upotrebe.
◘ U manjim koncentracijama, on predstavlja antioksidaciono sredstvo, a u većim – ima kontra efekat.
◘ Dnevna preporuka je jedna kap po jednoj godini starosti, a maksimalno do 30 kapi. Propolisni rastvor se najčešće ukapava u čaj, u kašičicu meda, u sok ili drugi napitak.
◘ Preporuka za korišćenje propolisa kod dezinfekcije usne šupljine: sa jednim gutljajem vode uzeti pet kapi rastvora propolisa, mućkati u ustima do jedan minut, a potom progutati ili ispljunuti.
◘ Udisanje isparenja propolisa je odlično za malu decu koja ne mogu da koriste alkoholni rastvor. Na pamučnu gazu, veličine papirne maramice, ukapati 30-ak kapi i ostaviti na kratko da ispari alkohol. Potom staviti gazu kraj dečjeg uzglavlja, dok mališan spava, ili kao «masku» za lice kod starije dece.

Postoji još primera za upotrebu propolisa:
● Zamrznut propolis samleti u prah, pa ga pomešati sa: maslinovim uljem (mazati kod ekcema, piti u kapima za imunitet), ili sa suncokretovim uljem (mazati na rane od rendgenskih zraka) ili sa ricinusovim uljem (mazati postoperativne rane)…
● 20 kapi 20-oprocentnog rastvora propolisa ukapati u vruć čaj od kamilice – za inhalaciju (8-10 minuta, tri puta na dan).
● 10-oprocentni alkoholni rastvor propolisa koristiti za dezinfekciju ruku.
● Mešavina meda i propolisa se preporučuje kod upale krajnika, bronhijalnih bolesti…
● Mešavina propolisa i polena je dobra u slučaju gastritisa i čira na želucu (popuštanje bola, zarastanje rana i formiranje novog tkiva).