Priprema za više razrede škole OŠ

Roditelji, posebno majke, danas se druže i razmenjuju informacije mnogo više nego u proteklim vremenima. Podržavaju i druženje svoje dece, ali su, pre svega, usmereni na potrebe svoje dece vezane za školu.

Prof dr sci Neda Subota, klin.psih.spec.
Da li osnovnu školu ponovo pohađaju roditelji?

Uspeh deteta je, naravno, najvažniji, pa se u tom pogledu razmenjuju informacije o tome šta deca imaju za domaći zadatak, šta i koliko treba da nauče i da li su nastavnici nešto posebno spomenuli, vezano za neku od školskih aktivnosti. Današnji roditelji dece u školskom uzrastu najčešće izjavljuju da se ne sećaju da su njihovi roditelji bili toliko angažovani oko njihovih školskih aktivnosti. Takođe, izjavljuju da su kao deca imali vremena za igru i da im škola nije bila toliki napor. Smatraju da njihova deca danas imaju mnogo više da uče, što je u skladu i sa stavovima same dece. Kada je reč o ocenama, nedavna istraživanja su pokazala veliku zabrinutost roditelja u vezi sa:
– vremenom koje oni provedu sa svojim detetom pomažući mu tokom učenja, preslišavanja, kontrolisanja zadataka, vežbanja lepog pisanja, čitanja, prepričavanja, izražavanja, usvajanja novih informacija itd.;
– usvajanjem primarnih navika učenja kod dece, odnosno, koliko su u stanju samostalno da nauče i napišu svoje domaće zadatke, jer su oba roditelja najčešće zaposlena, sa radnim vremenom od 08:30 do 17:00, te im ostaje veoma malo vremena za aktivnosti vezane za učenje;
– različitim vanškolskim aktivnostima velikog broja dece, (sportske aktivnosti, učenje jezika, muzička škola, časovi baleta, ritmička škola, ples, itd.) što roditeljima oduzima dodatno vreme;
– veliki broj roditelja ima dvoje dece koja pohađaju školu i moraju na istovetan način da obrate pažnju na učenje oba deteta;
– nedostatkom vremena namenjenog izlascima i druženjem sa prijateljima, izuzev povremeno, kao i nedostatkom vremena za bilo kakve druge aktivnosti, a televiziju najčešće gledaju u kasnim večernjim satima;
– roditelji ispoljavaju zabrinutosti i za uspeh svoje dece u periodu prelaska u peti, kao i u ostale više razrede, zbog uvođenja višestruke razredne nastave i uvećanja broja predmeta sa različitim nastavnicima;
– roditelji ispoljavaju generalnu zabrinutost za dalje opredeljivanje i školovanje svoje dece, imajući svest o svim tekućim promenama i izmenama u sferi školovanja i zapošljavanja.

Šta kažu deca?

Deca, takođe, imaju svoje stanovište u vezi sa školskim obavezama, pa tako smatraju:
– da vole da uče i da dobijaju najbolje ocene;
– škola, a posebno razred, je mesto za stvaranje dobrog druženja i drugarstva, jer van škole nemaju vremena za međusobno viđanje i druženje;
– veći broj dece uradi deo svojih domaćih zadataka samostalno, ali sačeka roditelje da im zadatke prekontrolišu i da veći deo gradiva nauče s njima;
– većina dece ima i po nekoliko vanškolskih aktivnosti, koje u većini slučajeva pokušava da ispoštuje svakodnevno;
– većina dece ima razvijen takmičarski duh, ide na razna takmičenja iz nekih predmeta, (školska, opštinska, gradska, i sl.), pa zbog toga ima dodatnu privatnu ili školsku nastavu koja im oduzima dosta vremena;
– deca vole savremenu tehnologiju – rad na kompjuteru – ali im je on često uskraćen zbog obaveza koje imaju;
– imaju svest o obimu i težini gradiva u petom i drugim višim razredima i da je zbog prelaska u više razrede važan uspeh u četvrtom i prethodnim razredima osnovne škole;
– malo vremena im ostaje za igranje, što, ipak, najviše vole da rade, u bilo kom uzrastu;
– sa većim uzrastom ispoljavaju sve veću tremu, koja ih ometa u učenju.

Priprema roditelja i dece za prelazak u više razrede osnovne škole

Roditelji treba da iskoriste letnji raspust da pripreme svoju decu za neki od sledećih razreda, tako što treba da urade sledeće:
– razgovor sa detetom (koji predmeti su mu bili najteži, prema kojima je osećalo otpor u savladavanju obaveza, u okviru kojeg predmeta su prisutni veći nedostaci znanja i/ili nerazumevanje;
– analizirati sa detetom koliko je slobodnog vremena za igru imalo tokom školske godine;
– analizirati sa detetom koje vrste igara najviše voli, da li više voli da se igra samo ili u društvu sa drugom decom;
– analizirati sa detetom koliko je ono u proseku dnevno učilo samostalno, a koliko sa roditeljima ili nekim drugim licem;
– analizirati sa detetom koliko je samostalno u odnosu na školske obaveze i neke svakodnevne obaveze u kući i porodici;
– napraviti sa detetom plan dana svakodnevnog prelaska i utvrđivanja svih delova onog gradiva koje dete nije savladalo u prethodnoj školskoj godini; uključiti i sve ostale svakodnevne i povremene obaveze koje dete treba da ima;

Dete treba ohrabriti da što samostalnije uči, puno ga hvaliti pa čak i onda kada ne zna najbolje, jer dete treba da se oslobodi svake treme. Tako će postati sigurno u sebe i shvatiće da će ocena zavisiti isključivo od njegovog angažovanja.
Skrećemo pažnju onim roditeljima čija deca kreću u prvi razred osnovne škole da, po istom predstavljenom modelu, pregledaju sa svojom decom sledeće aktivnosti: koliko su motorno spretna; kako sede za stolom; koliko znaju od pređenog predškolskog programa; da li dobro drže olovku, kako crtaju i šta crtaju; kako se izražavaju; da li umeju da prepričavaju događaje; da li znaju osnovne informacije kao što su dani u nedelji, pojam vremena (danas, juče, sutra), godišnja doba i slično.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA