Pre 30 godina, đačke torbe su bile lakše, ali je znanje bilo veće

Sa prihvatanjem „bolonje”, krenula su u zemlji Srbiji žestoka obračunavanja sa prethodnim obrazovnim sistemom. I kao što to obično biva, kada se prihvata novo a odbacuje staro, ispada kako ranije, dakle u doba socijalizma, ama baš ništa nije vredelo. Sistem vaspitanja i obrazovanja, naročito!

mirkoislavko

Ne treba, naravno, posebno naglašavati kontradiktornu činjenicu da su se današnji vatreni kritičari obrazovanja iz vremena pre „bolonje” i sami obrazovali u sistemu za koji tvrde da ništa nije valjao, čime zapadaju u logički paradoks. Naime, ako obrazovanje u eri pre „bolonje” nije bilo kvalitetno, onda ne mogu biti kvalitetni ni argumenti onih koji danas kritikuju prethodni i u nebesa uzdižu sadašnji obrazovni sistem. Štaviše, prema logici stvari, njihovi argumenti moraju imati nekakav feler, a u velikom broju slučajeva i paradoksalan učinak. No, krenimo redom…

Prvi u nizu „argumenata” koje valja kritički proanalizirati jeste tvrdnja da su učitelji, nastavnici, profesori… u obrazovnom sistemu „pre bolonje”, decu opterećivali suvišnim znanjem – samim tim i nepotrebnim gradivom. (Obratiti pažnju na oksimoron „suvišno znanje”).

Da li je, međutim, bilo neophodno učiti decu koliko tona uglja izveze Kina tokom jednog meseca? Ili, gde se nalaze najznačajnija svetska nalazišta lignita?

U vreme kada sam egzistirao kao osnovac, a to je prva polovina ’80. godina prošlog veka, čudio smo se kako moji vršnjaci iz razvijene Amerike nemaju pojma gde je Jugoslavija. Zar je tako nešto uopšte moguće, lamentirao sam nad zlehudom sudbinom tamošnjih neinformisanih „kauboja”. Kod nas je, gle čuda, čak i dovoljan učenik znao da nabroji glavne gradove desetak afričkih država. Danas, međutim, nisam siguran da bi to pošlo za rukom i đaku generacije. U čemu je kvaka? Zbog čega današnji učenici slabo prolaze na međunarodnim testovima znanja?

U moje vreme, situacija je bila obrnuta. A opet, đaci nisu vukli „tone” knjiga, kao što to danas čine. Mada ih je „bolonja”, oslobodila “suvišnog znanja”.

Nedavno sam na jednom sajtu za prodaju svega i svačega ugledao oglas koji me je na momenat vratio u rane osamdesete godine 20. veka – kada sam kretao u prvi razred osnovne škole. Elem, neko je oglasio da prodaje đačku torbu iz rečenog vremena. Sudeći prema fotografiji, artikal je izgledao više nego pristojno. Kvalitetna mešavina skaja i kože, metalne kopče koje ne otpadaju posle nekoliko otvaranja i zatvaranja, rečju, ni traga od današnjih „kineza”. Što je najvažnije, nalikovala je torbi koju sam u to vreme očajnički želeo da imam – ali mi je iz „tehničkih” razloga poklonjena druga, dijametralno suprotnog dizajna.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA