Povećanje broja psihologa i pedagoga kao jedan od predloga

Novi, drugi po redu, sastanak nedavno oformljenog tima Ministarstva prosvete za prevenciju i sprečavanje nasilja u školama održaće se u ponedeljak, 12. decembra, a okosnica tog zasedanja biće razmatranje prioritetnih i najdelotvornijih mera za iskorenjivanje nasilničkog ponašanja iz školskog okruženja, saznaje „Politika”.

Foto: Canva

Pre samo nedelju dana na inicijativu ministra prosvete Branka Ružića, formirana je Radna grupa za prevenciju i sprečavanje nasilja u školama. Taj tim za dve sedmice trebalo bi da predloži konkretne mere kojima će se utegnuti sistem, osigurati dosledno sprovođenje postojećih protokola, eventualno redefinisati pravilnici i kaznena politika – da bi se što je moguće više iskorenilo nasilničko ponašanje u školskom krugu.

Grupa koju sem najodgovornijih za obrazovanje čine i delegati iz ministarstava nadležnih za brigu o porodici, policiju, pravdu, zdravlje, stručnjaci za bezbednost, pedagozi, psiholozi, direktori škola i predstavnici prosvetnih sindikata sastala se samo jednom, ali to nije bio samo konstitutivni sastanak. Članovi tima već tada su izneli zapažanja, sučelili argumente i ideje, predlagali izmene propisa, pa i pooštravanje kaznene politike, a dobili su zadatak da stavove koje su izrekli u pisanoj formi dostave resornom ministarstvu, što su i učinili.

– Objedinili smo sve predloge i juče smo ih poslali svim članovima radne grupe, sa zahtevom da se o zbirno predočenim potencijalnim rešenjima pismeno izjasne do petka 9. decembra, da bi se na sledećem zasedanju ovog tima, u ponedeljak 12. decembra, razmatrali prioriteti – potvrdili su saznanja „Politike” nadležni u Ministarstvu prosvete i precizirali datume predviđene dinamike rada.

Rad novoformirane grupe za prevenciju i suzbijanje nasilja u školama oročen je tako da, nakon analize postojeće zakonske regulative i njene primene, a uzimajući u obzir sve konstruktivne ideje za unapređivanje prosvetne prakse, najkasnije 20. decembra predloži konkretne mere za bolju prevenciju nasilja, adekvatniju primenu propisa pa i pooštravanje određenih pravila ili sankcija gde je potrebno, kako bi se unapredio sistem odgovora na nasilje i zaštite od nasilja u obrazovanju. Kada taj deo posla bude završen, prosvetni vrh će odlučiti da li će rasformirati ovu radnu grupu ili ne, ali se prema saznanjima „Politike” ide u smeru da nedavno oformljeni tim ipak ostane u istom sastavu da bi pratio da li se sprovode mere koje će doneti.

Među predlozima o kojima se intenzivno razmišlja jeste i korigovanje kriterijuma finansiranja rada osnovnih i srednjih škola u korist povećanja broja zaposlenih psihologa i pedagoga. Takođe, kao ideja provejava i da se na nivou sistema ubuduće kao pravilo uvreži da đaci vinovici nasilja ne mogu da dobiju ispisnicu iz škole pre nego što se vaspitno-disciplinski postupak koji je pokrenut protov njih ne završi konačnom odlukom direktora škole i izricanjem propisane sankcije. Za težu povredu obaveze učenika kao i za povredu zabrane nasilja i urušavanja ugleda prosvetnih radnika, nastavnici su zahtevali da srednjoškolci obavezno budu isključeni iz škole, ali i da podaci o izrečenim merama budu nužan deo dokumentacije koja će učenika problematičnog ponašanja pratiti u nastavku školovanja i biti osnov za pojačan nadzor i vaspitni rad s takvim đacima. Jedna od sugestija je i da u svim školama đacima bude zabranjeno da koriste mobilne telefone u toku nastave, mada je zloupotreba svih elektronskih i mobilnih uređaja već zabranjena krovnim zakonom o obrazovanju.

Možda će i direktor koji ne podnese prekršajnu prijavu protiv učenika biti razrešen

Da se nasilje pod školskim krovom ne bi zataškavalo nego rešavalo, krovnim zakonom bi valjalo precizirati da razrešenje dužnosti čeka svakog direktora škole ukoliko ne podnese zahtev za pokretanje odgovarajućeg postupka pred nadležnim pravosudnim organima radi utvrđivanja odgovornosti učenika, ali i roditelja za izgrede koje su u školi počinili đaci. To je jedna u nizu sugestija koje je novoj radnoj grupi za prevenciju i suzbijanje nasilja u školama predložila Vesna Vojvodić Mitrović, član te radne grupe kao predstavnik Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost”.

U tom smeru, iz ovog reprezentativnog sindikata ukazuju i da bi važeći protkol o postupanju škola u odgovoru na nasilje, u delu koji se odnosi na zaštitu zaposlenih, trebalo da bude dopunjen tako da propisuje da: „Nasilno ponašanje prema zaposlenom tretira se kao krivično delo ili prekršaj s elementima krivičnog dela. Kada je učenik počinilac nasilja prema zaposlenom direktor je dužan da obavesti policiju, roditelja i centar za socijalni rad, da pokrene vaspitno-disciplinski postupak i okonča ga izricanjem mere u skladu sa zakonom i odmah podnese prijavu nadležnom javnom tužilaštvu, odnosno prekršajnom sudu. Nepostupanje direktora u skladu s navedenim razlog je za razrešenje dužnosti odlukom ministra.”

Sindikat „Nezavisnost” smatra da bi i Krivični zakonik trebalo da se dopuni odredbama u članovima koji se odnose na lake telesne povrede, ugrožavanje sigurnosti i neovlašćeno fotografisanje i snimanje, tako da ubuduće onome ko ova krivična dela počini, kako navode, „prema licu koje obavlja poslove od javnog značaja”, a tu spadaju prosvetni radnici, sleduje novčana ili kazna zatvorom do dve godine.

Politika

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA