Postoperativne komplikacije: Rana puca kada postoji infekcija

Doktor Dragan Gunjić, specijalista opšte hirurgije,o postoperativnim komplikacijama: Do razmicanja polova na mestu gde je napravljen rez najčešće dolazi pet do osam dana posle operacije

Infekciju hirurške rane potrebno je sanirati odmah, inače postoji rizik da se prenese po celom telu i zahvati više organa istovremeno. Otok, bol i crvenilo su prvi simptomi, a najveći rizik postoji prilikom klasične operacija debelog creva, dok je u minimalno invazivnoj hirurgiji rizik smanjen i trenutno iznosi 12 odsto.

Ukoliko dođe do infekcije, nastaje rizik i od pucanja rane, što je najčešći razlog za reoperaciju, kaže, za “Novosti”, doktor Dragan Gunjić, specijalista opšte hirurgije iz Klinike za digestivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije. Osim infekcije, pucanje može da izazove i naglo podizanje tereta, koje dovodi do porasta abdominalnog pritiska i razdvajanja finih slojeva nekompletno zarasle rane.

* Kako bi trebalo tretirati hiruršku ranu posle operacije?

– To se razlikuje u zavisnosti od stanja pacijenta i hirurške tehnike koja je izvedena. Uslovno rečeno, intervencije možemo deliti na “čiste” i “prljave”. U “čiste” ubrajamo rane u minimalno invazivnoj hirurgiji, koje uglavnom zarastaju bez komplikacija. Veličine su od pet do 15 milimetara, pacijenti se otpuštaju kući bez previjanja i sa otkrivenom ranom, uz preporuku da se tuširaju samo mlakom vodom uz upotebu sapuna. U “prljave” ubrajamo, recimo, operaciju debelog creva.

* Zbog čega se rane posle “prljavih” operacija tretiraju drugačije?

– Kada se radi, na primer, operacija debelog creva, koje sadrži veliki procenat bakterija, rizik od infekcije rane je veći. Ukoliko dođe do kontaminacije, odnosno širenja bakterija oko operativnog polja, rizik od infekcije je veći za 30 odsto, uprkos korišćenju antibiotika.

ZAOSTALA KRV SE MORA UKLONITI

* Kako se tretira rana odmah posle operacije?

– Prvog dana posle operacije rana treba da ostane previjena, a gaza koja je stavljena u operacionoj sali se ne skida ukoliko nema krvarenja. Drugog dana ranu treba previti i ukloniti zaostalu krv koja nije vidljiva spolja, a može uticati na razvoj infekcije. U KCS, na našem odeljenju se pacijenti previju dva ili tri puta tokom hospitalizacije, i to je to, nema dodatnog previjanja posle skidanja konca

* Kako da znamo kada je rana inficirana?

– Simptomi infekcije su bol, crvenilo, otok, curenje iz rane i gnoj. Važno je prepoznati infekciju na vreme i javiti se lekaru, koji će izdrenirati ranu i isprati je antiseptičnim rastvorima. Kada se infekcija zbrine, rana se ušiva sekundarnim šavom u primarnoj anesteziji, tako da se primaknu ivice i ubrza zarastanje.

* Koliko ovakve infekcije mogu da budu opasne?

– Ukoliko je imuni sistem organizma dobar, telo će se samo braniti od infekcije. Može da dođe do nastanka gnoja, ali se infekcija neće širiti po drugim delovima tela. Ipak, ako je imuni sistem slab i potpuno ignorišemo infekciju koja je nastala, može da dođe do komplikacija. Ona može da zahvati tkiva i prenese se sa jednog organa na drugi, sa trbuha u butinu na primer. Dejstvom patogenih bakterija, njihovih toksina i enzima koji se tada luče, doći će do razmicanja dubljih slojeva rane, što će kao rezultat imati komplikovaniju infekciju.

* Koliko često dolazi do ovakvih infekcija?

– Sa pojavom antibiotika i antiseptika, ovaj problem je drastično smanjen. Ipak, rizik uvek postoji, i trenutno, kada je u pitanju minimalno invazivna hirurgija, on iznosu 10 ili 12 odsto. To je naprosto tako, i ne verujem da ćemo uspeti bilo kakvim merama da to potpuno iskorenimo.

* Da li su neki pacijenti podložniji infekcijama rana od ostalih?

– Naravno, tu postoje rizične grupe. U njih se ubrajaju pacijenti koji imaju maligne bolesti ili AIDS. Takođe, to su pacijenti u godinama, dijabetičari, pušači i gojazni. Prilikom samog zatvaranja rane, kod gojaznih pacijenta se zbog potkožne masti stvaraju šupljine u potkoži. Ako se krv i serum ne evakuišu odatle, može da dođe do infekcije.

* Koliko vremena je potrebno da hirurška rana potpuno zaraste?

– Postoje faze u zarastanju rana. Vidljivo zarastanje traje u proseku dve nedelje, dok proces na nivou ćelija traje mesecima. Kada je sve kako treba, poslednja faza zarastanja se završava do godinu dana posle operacije. To je faza zarastanja koju ne vidimo golim okom, takozvano remodelovanje ožiljka, kada nema krvarenja niti previjanja. Brzina zarastanja takođe zavisi od toga gde se rana nalazi. Ako su to ekstremiteti, gde je koža rastegljiva i elastična, konci treba da ostanu nešto duže, kako ne bi došlo do pucanja.

* Kada dolazi do pucanja hirurške rane? U kojim slučajevima se radi reoperacija?

– Jedan od najčešćih razloga za reoperaciju je pucanje operativne rane. To je razmicanje polova rane, kada je intervencija nužna.Do toga najčešće dolazi od pet do osam dana posle operacije. Kompletno pucanje nastaje kada dođe do razilaženja svih slojeva rane i dubljih slojeva mišićne facije. U ekstremnim slučajevima, koji su izuzetno retki, može doći do rizika i po sam organ koji je operisan i koji se nalazi ispod rane.

* Da li fizička aktivnost može da uzrokuje pucanje rane?

– To nije čest slučaj. Posle dva meseca dozvoljeni su plivanje i lagani treninzi, koji ne podrazumevaju jako naprezanje. Naglo podizanje tereta, na primer, može da dovede do porasta abdominalnog pritiska i razdvajanja finih slojeva nekompletno zarasle rane, zbog čega, ipak, treba voditi računa.Preporuka je da se podizanje tereta izbegava šest meseci posle operacije.

* Koliko je važna hirurška tehnika, kao i vrsta konca koji se koristi za ušivanje rane?

– Hirurška tehnika, minimalno oštećenje tkiva, nežan odnos prema tkivima i dobra drenaža su veoma važni. Upredeni, polifilamentni konac je najčešće malo nepovoljniji, ali se zato koristi u kombinciji sa antibiotikom.

* Kada su u pitanju hirurške rane, da li ima prostora za razmišljanje o estetetici?

– Naravno. Minimalno invanzivna i endoskopska hirurgija je preuzela primat u svim oblastima hirurgije. To smanjuje broj dana provedenih u bolnici, ubrzava povratak uobičajenim aktivnostima, smanjuje mogućnost za komplikacije i smanjuje ožiljak, što je pacijentima takođe veoma važno.

Novosti

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA