Foto: Pixabaz
Napolju je sunčano – jedan od onih dana kada nebo izgleda plavlje nego inače i čini se kao da sunce doziva moje ime. Prirodno, rešila sam da izvedem napolje svoje dečake. Ići ćemo u park, razgledaćemo izloge prodavnica polovne robe, možda ćemo pokupiti promotivne uzorke mućenih sokova iz našeg omiljenog kafića. Možda ćemo kada se vratimo, dok beba spava, predškolac i ja da pravimo figurice ili ćemo razigrano da se raspravljamo gde da stavimo delić slagalice. Biće to prijatna i savršena subota. Biće srećna. Mi ćemo biti srećni.
I što je najbolje, to nas neće ništa koštati. Ne može da nas košta, zaista. Nemamo novca za bacanje. Nekada sam milslila da ću, kada budem imala decu, imati firmu za međunarodna putovanja. Mislila sam da ćemo biti u mogućnosti da obezbedimo najbolje privatno školovanje, da će deca imati novu, modernu odeću i ekološki oslikane drvene igračke mojih omiljenih prodavaca.
Negde između tih razmišljanja, počeo je realan život .
Nakon dve teške trudnoće sa prekomernim povraćanjem, dva pobačaja (koje su mi kao vlasnici malog biznisa predstavljali drastične promene u prihodu), i na kraju dijagnoze hronične bolesti koja menja našu svakodnevnu rutinu, završili smo ovde – u malom stanu, bez automobila, radeći na tome da povratimo novac.
Mi nismo jedini koji tako žive, nismo posebni, niti neobični. Mnogi ljudi su u zdravstvenoj, poslovnoj ili bračnoj krizi i razmišljaju o tome kako će da plate račune. Očekuje se da je finansijska sigurnost prirodan rezultat teškog rada i posvećenosti poslu koji ste izabrali. Mi smo sigurni da ukoliko dobro isplaniramo i poštujemo (većinu) pravila, nećemo imati problema da obezbedimo svoju decu, dajući im sve što im je potrebno i ponešto od onog što žele. Sve će biti dobro.
Ali, kada vam se planovi poremete – kada potrošite 35 dolara na malu igračku, ili 115 dolara za upis na časove tenisa, kada ne možete da kupite najbolje sedište za auto, i morate da skratite vaš spisak za kupovinu namirnica – da li i tada možete imati srećnu porodicu?
Da, teško je i frustrirajuće nemati skupoceni debeli jastuk na kojem ćete odmoriti. Na trenutke je strašno i može delovati frustrirajuće na vas. Siromašnim radnicima posao naročito stvara iluziju finansijske stabilnosti. Možete videti sebe kako se krijete iza tuđe pretpostavke da vam ide dobro, krijući istinu i osećajući se posramljeno.
Naše okolnosti su nepoželjne ali naš život je pun sreće.
Naša sreća i zadovoljstvo koje imamo kao porodica, nisu čvrsto povezani i nisu taoci našeg praznog bankovnog računa. Snovi o putovanjima duž zemlje i taj miris novih cipela su možda trenutno na čekanju, ali naša radost nas retko napušta.
Biti srećan nije teško. Svi znamo da novi mobilni telefon i putovanja nisu tajni sastojci za podizanje dobro vaspitanog i prilagođenog deteta. Kao njihova mama, znam da ja moja sreća ključ za dobrobit moje dece. Moja deca ne znaju uvek za stvari koje ne mogu da im priuštim i nije ih uvek briga. Oni su savršeno srećni sa stvarima i iskustvima koja imaju.
Kada biram sreću, mnogo manje se nerviram. Možemo i da sedimo za kuhinjskim stolom i da se sami zabavljamo slikanjem ili pravljenjem figura, i ja se neću nervirati zbog prosutog lepka i boje. Nisam opterećena onim što nemamo i propuštamo. Samim tim mogu da koristim svoju energiju kako bih bila dovoljno produktivna da pronađem besplatne školske aktivnosti za decu i besplatno školovanje.
Izvor: Scary Mommy / Yumama
Komentari 0