Sa samo 15 dana starosti, Elena je smeštena u Dečju bolnicu u Tiršovoj, gde su otpočeli dugi i bolni, prvi dani njenog života. Lekari nisu mogli da ustanove šta joj je, sve do osmog meseca.
– Nijedan nalaz nije ukazivao na malignitet, a leukociti su rasli iz dana u dan. Sve dok nam 15. decembra 2010. nisu saopštili kobnu dijagnozu – seća se majka Ivana.
“Vaše dete ima jednu od najmalignijih dečjih leukemija, od koje boluje samo dva odsto dece u svetu. Ona je prvi slučaj kod nas. Protokol o lečenju ne postoji.”
– Tim rečima, malo grubo, lekar mi je saopštio da mi dete umire. Rečeno nam je da ima još mesec dana života. Izašla sam napolje, uzela sneg u ruke i u njega zabila lice. Nisam mogla da se osvestim – priča mama Ivana.
Za osam meseci života Elenina slezina i jetra su se drastično uvećale, pa su joj uradili biopsiju jetre.
– Time su konačno otkrili da joj je jetra puna malignih ćelija. To je bilo na dan osmog rođendana starije ćerke Nevene. Jedina nada bila je da neko od nas bude donor koštane srži, ali da bude podudarna sa Eleninom. Sutradan smo sve troje dali krv. Tri epruvete smo poneli u Zavod za transfuziju, usput ušli u Hram Svetog Save i pomolili se – suznih očiju priča otac Dragan.
Rezultate su čekali 15 dana.
– Moj rođendan je 30. decembra, i tog jutra slučajno sam čula u bolnici sestru kako govori: “Stanojlovići nemaju davaoca“. Mislila sam da ću umreti. Gledam svoju bebu koja se osmehuje, a znam da joj nema spasa. Posle pola sata, druga sestra je ušla u sobu. Plakala je. Držala je neku svesku u rukama. Rekla mi je: ”Starija sestra je 100 odsto podudarna!”. Naš život je tog trenutka ponovo dobio smisao – seća se Ivana.
Transplantacija je urađena 11. februara 2011.
– Elena je bila dobro već četiri dana posle, a onda joj je pala u komu i mislila sam da nikada više neće otvoriti oči. Ujutru sam se probudila, a ona me je gledala i smešila se – priča mama Ivana.
U narednom periodu Elena se borila sa nizom kontraefekata presađene koštane srži.
– Sestrina koštana srž napadala joj je kožu. Međutim, uz molitve, nadu i veru koju smo imali u nju, uspela je! Posle dva i po meseca smo došle kući. U julu sam saznala da sam u drugom stanju. Rodila sam Nedu, našeg vesnika radosti – sa osmehom priča mama tri princeze.
Elena je danas nasmejana devojčica, puna energije. Uživa sa sekom Nedom (4), a Nevena (13) kojoj može da zahvali za svoj život, brine o sestricama poput pravog zaštitnika…
Komentari 0