Porodica koja je godinu dana živela bez šećera

Inspirisana istraživanjima naučnika i pisanjem novinara koji analiziraju savremenu prehrabmenu industriju, Iv Šaub odlučila je da sprovede jedan eksperiment. Celu 2011. godinu ona, njen muž i njihove ćerke Greta i Ilza proveli su bez šećera.

Porodica je strogo vodila računa da kroz prerađenu hranu ne unese šećer ni u kakvom obliku – ni kao visoko fruktozni kukuruzni sirup, kristalizovanu fruktozu, javorov sirup, med, melasu, koncentrisani sok od šećerne trske, niti kao veštačke zaslađivače. Počeli su više hrane da pripremaju kod kuće. Svakom članu porodice bio je dozvoljen povremeni iskorak u vidu male količine šećera – Iv je odabrala da to bude čaša crnog vina. Jednom mesečno, porodica bi se počastila unapred dogovorenim dezertom.

godina bez seceraU aprilu u SAD iz štampe izlazi knjiga Iv Šaub “Godina bez šećera”, i tim povodom razgovarala je sa novinarima Hafington posta:

Kako ste odlučili da izbegavate šećer tokom ceme godine?

Moj muž mi je pokazao video snimak na kome je pedijatrijski endokrinolog govorio o tome šta šećer čini našim telima. Šećer je mnogo prisutniji u našoj ishrani nego što bismo pomislili. Ovaj video me je potpuno obuzeo i nekoliko dana nisam mogla da prestanem da mislim o tome. Videla sam šećer u svemu i počela sam da preispitujem ne samo našu američkiu kulturu ishrane, već i da se pitam, čime ja to hranim svoju porodicu?

Predložila sam mužu da probamo celu godinu da izguramo bez šećera, jer sam želela da saznam da li je to moguće. Na moje iznenađenje, potpuno me je podržao. Sa decom je već bilo teško. Znali su da to znači da će rođendani, Noć veštica, druženja i Božić izgledati mnogo drugačije. Kao majka, poslednje što želite jeste da rasplačete svoje dete. Nadala sam da će sve to doneti mnogo dobrobiti, ali znala sam da put nije lak.

Kako su deca podnela?

Prvi dan nam je verovatno bio najteži od svih. Posle toga, već je bilo malo lakše, mada ne mogu da kažem da je išlo glatko. Moja mlađa ćerka imala je 6 a starija 11 godina. Mlađa ćerka je bila neverovatno prilagodljiva. Na početku poduhvata neprestano je zaboravljala da nema dezerta, ali bi rekla “Oh, da!” i istrčala da se igra. Starija je mnogo više kukala. Ohrabrivala sam je da vodi dnevnik, jer sam znala da će često biti ljuta na mene i neće hteti da razgovara o tome. Kroz pisanje je mogla da izbaci ta osećanja iz sebe. Neke odlomke iz njenog dnevnika stavila sam u knjigu, sa njenom dozvolom. Na kraju joj se dopao poduhvat. Rekla je i napisala da nas je učinio jedinstvenim i posebnim. Uživala sam gledajući kako se preobražava u vrlo osvešćeno dete.

Kakve fizičke promene ste primetili nakon izbacivanja šećera?

Uvek imam utisak da razočaravam ljude kada kažem da nisam smršala. Nikom od nas mršavljenje nije trebalo. Imam dve ćerke i poslednje što sam želela jeste da naglasak stavim na gubljenje težine. Ipak, primetili smo neke druge promene. Naše čulo ukusa se vremenom promenilo. Slatke stvari počele su da nam imaju drugačiji ukus i do jeseni su nam postale odbojne. Ono što nam je ranije delovalo vrlo primamljivo sada nam je bilo odvratno. Osećali smo se zdravije, čini se da smo se manje razboljevali i brže oporavljali i imali blaže simptome prehlada. Deca su mnogo manje izostajala iz škole.

Nakon što je godina prošla, šta ste od novih navika zadržali?

Prijatelji i poznanici su rekli ”Sad ste slobodni, ima da poludite!” Uopšte se to nije desilo. U ponoć nove 2012. godine, svi smo se malo zasladili. Kako je vreme teklo, našla sam se u nedoumici šta da činim, jer zabrane više nije bilo. Trebalo je odlučiti, šta je sada prihvatljivo? Sada smo negde u sredini, ali nam je ostalo osetljivije čulo ukusa i delikatniji doživljaj slatkog, Od nekog ko bi pojeo veliko, dekadentno parče torte, postala sam neko ko bi radije pojeo vrlo blag voćni krem. Kada se odlučimo za dezert, a to je povremeno, on bude mali i vrlo poseban.

Snimili ste video koji prikazuje teškoće prilikom nabavki namirnica tokom godine bez šećera. Šta vas je najviše iznenadilo, za koje namirnice niste znali da nećete moći da ih jedete?

Sama sam pravila majonez, zato što nisam uspevala da pronađem neki u kome nema dodatog šećera. Dugo je trebalo tražiti slaninu kojoj nije dodat šećer. Sada kupujem i jedno i drugo, ali i dalje ne kupujem hleb. Sama ga pečem kad god mogu, a kada baš moram, kupim vrstu koja nema dodati šećer.Vrlo sam trvdoglava po ovom pitanju. Isto je i sa pireom od paradajza – možete ga pronaći, ali morate da tražite.

Šta biste preporučili ljudima koji bi želeli da probaju da provedu godinu dana bez šećera?

Volela bih da pročitaju knjigu jer sam ja sve to prošla. Ne moraju biti tako striktni kao što sam ja bila. Ali preporučujem da više obrate pažnju na to gde se sve šećer nalazi – i onda naprave svoje izbore. Svako odlučuje o tome šta će jesti, ali nije u redu da ne znamo koliko je šećer sveprisutan u hrani. Postoje mnogi pseudonimi za šećer i nije lako biti obavešten potrošač i znati za sve njih. Ne morate ni otići u prodavnicu zdrave hrane i potrošiti celu platu. Ljudi misle da je izbegavanje šećera suviše skupo, ali ne mora da bude. Zaista sam želela da knjiga bude korisna i zabava za čitanje. Nisam ni doktor ni nutricionista. Ja sam mama koja se upustila u avanturu.

Izvor: Hafington post

Via: Detinjarije

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA