Pomozite mališanu da se prilagodi na vrtić

Zašto je dobro da su deca u vrtiću?

Mališani u vrtiću:

• Otkivaju novi svet „u malom“
• Spoznaju da postoje i druge osobe koje ih neguju, teše, hvale, igraju se sa njima, grde…
• Razvijaju osećanje pripadnosti grupi
• Uče da dele igračke, ali i emocije
• Čekaju svoj red, odlažu svoje potrebe. Umesto „odmah i sada“ usvajaju „onda i tada“
• Uče da poštuju drugu decu i da tolerišu različitosti
• Razvijaju kolektivni duh. Umesto „ja“ dolazi „mi“
• Uče se poštovanju reda – obrok, organizovana aktivnost, slobodna aktivnost, spavanje…
• Uče se poštovanju starijih koji ih u isto vreme razumeju o pružaju utehu, ali i uče redu

Period adaptacije predstavlja vreme koje je potrebno da se mališan navikne na promenu i prihvati novu sredinu – drugu decu, vaspitačice i osoblje vrtića, nov prostor i igračke, drugačiji raspored i režim aktivnosti nego što je bio kod kuće. Obično traje tri do četiri nedelje.

Adaptacija dece je individualna i dosta zavisi od stava i ponašanja roditelja, ali i od temperamenta i navika samog deteta. Većina dece reaguje na proces adaptacije, bilo da imaju godinu dana ili da su predškolci, mada se smatra da se mlađa deca (do dve godine) lakše prilagođavaju.

Ima dece koja pokazuju veoma blage promene u ponašanju tokom ovog perioda i za njih kažemo da se „normalno“ prilagođavaju. Kod nešto otežane adaptacije postoji čitav spektar reagovanja deteta na promenu – izrazavanje ljutnje i besa, „bacanje“ na pod, plač koji ne prestaje, povlačenje, tuga, potištenost. Deca pokazuju ljutnju i na roditelje – menjaju ponašanje, postaju „bebastija“ nego što su bila (npr. dete koje se odviklo od pelena ponovo počinje da piški u gačice), ne  žele da jedu… Ali, to su samo prolazne  reakcije koje traju koliko i proces prilagođavanja, a to znači između tri i četiri nedelje. Mali broj mališana prolazi kroz „tešku“ adaptaciju. Ona traje i po nekoliko meseci i obično je rezultat niza nepovoljnih okolnosti – bolest deteta, patološka porodica, često izostajanje iz  vrtića iz bilo kojih razloga koje remeti ovaj proces… Deca sa posebnim potrebama teško se prilagođavaju. Ponekad  je potrebno uključivanje tima: psiholog, pedagog, vaspitač i socijalni radnik kako bi sagledali teškoće olakšali detetu i njegovim roditeljima.

Kako pripremiti dete za odvajanje?

Polazak u vrtić  je velika promena i za roditelje i za dete. Zato je potrebna obostrana priprema.

• Pre polaska u vrtić prilikom prvih razgovora sa vaspitačicama i osobljem povedite i dete
• Objasnite mališanu ko je sve tu, šta će sve raditi, pokažite dvorište, igračke
• Ne preuveličavajte značaj polaska u vrtić
• Ne pokazujte uznemirenost, strepnju, nepoverenje
• Nikada ne pretite vrtićem ukoliko se dete ne ponaša dobro
• Dozvolite svom detetu da ponese neku igračku od kuće po sopstvenom izboru. Ona mu daje sigurnost. Isto tako može doneti i iz vrtiča igračkicu.
• Objasnite detetu šta ćete sve vi raditi dok je ono u vrtiću, recite da ste na poslu i da je vrtić njegov posao.
• Kada dođete do vrata nikada ne bežite (zato što vam je tako lakše) niti se dugo opraštajte od deteta. Ukoliko ono vidi vašu kolebljivost i nesigurnost, na svaki način će pokušati da ostane sa vama.
• Bez oklevanja se rastanite, uz osmeh i toplu reč
• Recite TAČNO kada ćete doći po njega. Deca vrlo brzo nauče kako stoje kazaljke na satu kada vi dolazite po njega. NIKADA NE KASNITE.
• Tokom perioda adaptacije, posle vrtića, provodite više vremena sa detetom u igri i druženju. Ne ispitujte dete kako je bilo, jer neće umeti da vam objasni.

Bitna je i saradnja roditelja i vaspitača.

• Obavestite vaspitača u navikama deteta, specifičnostima, njegovom temperamentu… postoje upitnici koji se popunjavaju prilikom upisa, budite otvoreni i iskreni
• Razvijte odnos poverenja
• Važno je da se poštuju pravila vrtića, kao i pravila dolaska i odlaska. Vaspitači, kako bi olakšali proces adaptacije u prvih mesec dana, sugerišu „preslikavanje“ rasporeda aktivnosti u vrtiću i vikend danima kad je dete sa roditeljima („uvremenjeno“ uzimanje obroka, igla, odlazak na popodnevno spavanje…)
• Poželjan je kontinuitet dolaska. Vaspitači insistiraju na redovnom dolasku kako bi prilagođavanje bilo uspešno. Svako uskakanje nekoga da pričuva dete ukolko mu se spava ili mu „curi“ nosić otežava proces adaptacije.