Foto: Freepik
Kako pomoći detetu da se poveže sa drugarima i pronađe prijatelje u razredu, da se u školi oseća prijatno, otkriva pedagog i učiteljica Irina Kulikova:
Tim mora biti zdrav
Često se dešava da je dete intelektualno i fiziološki spremno za školu, ali dođe u prvi razred – a nema ni jednog poznatog deteta. Idealna situacija je ako ide u školu sa decom sa kojom je išao u vrtić, ali to nije uvek tako. A pomoći detetu da nađe svoje mesto u školskoj zajednici je prvi i glavni zadatak nastavnika. Deca se ne poznaju, sva su šarolika, različitog stepena razvoja i obučenosti – potrebna im je pomoć da se druže. Od toga zavisi i akademski uspeh, kao i da li će školsko osoblje biti zdravo ili ne.
Zdrav tim je povezan, druželjubiv, u njemu se deca međusobno pomažu. Zato nastavnik treba da organizuje sve vrste aktivnosti kako bi ujedinio svoje odeljenje. To mogu biti organizacija izleta u planinu, odlazak u pozorište i samo neko druženje u školi uz čajanku. I naravno uz učešće roditelja. Roditelji, kao i deca, moraju da budu ujedinjeni kako bi jednoglasno rešili svako pitanje.
Kako roditelji mogu pomoći
Roditelji takođe ne bi trebalo da sede skrštenih ruku: kažu, ovo je posao učiteljice i neka to radi. Ne, vi treba da pokrenete inicijativu kod nastavnika i pitate kako da pomognete. Tako roditelji odmah počinju da raspolažu sobom.
Nastavnici nisu roboti, oni su takođe ljudi. Ako vidimo otvorenost roditelja, ako vidimo pomoć tata i mama, čak i samo u organizovanju nekih jednostavnih kupovina, onda učiteljica već želi da kontaktira i komunicira sa vama drugačije, da se ponaša drugačije prema deci, a to je takođe važna činjenica. Međuljudski odnosi su važni. Ne ćutite, pomozi učiteljima! Sada postoje veoma složeni obrazovni programi, ima mnogo ovih programa – nije lako ne samo deci, već i nastavnicima.
Dakle, kada nam roditelj pomogne, kada je roditelj otvoren, postaje mnogo lakše raditi. I dete vidi da su mu mama i tata uključeni u njegovo obrazovanje i ispostavi se da je lični primer najbolji učitelj. I učenik počinje da se okreće sebi, da preuzima inicijativu u učenju.
Osnovna škola je početak
Zahvaljujući svemu ovome, pokreće se važan proces koji detetu omogućava da shvati značaj škole i, što je najvažnije, odvija se tim bilding – i to daje plodove. Na kraju krajeva, normalni odnosi se postavljaju u osnovnoj školi. Ako vidimo probleme u srednjoj školi, to znači da su oni počeli već u osnovnoj školi.
Stoga je primarni zadatak i roditelja i nastavnika da stalno pomažu jedni drugima. Škola ne završava u zidovima škole. Uvek vredi zapamtiti važan trougao: učenik – nastavnik – roditelj.
Koliko dugo traje adaptacija
Obično je prvačiću potrebno 1-1,5 meseci da se prilagodi školi – ovo je idealna situacija, norma. Kada se dete na samom početku škole vrati iz škole i kaže: „Neću više u školu“, saznajte zašto. To može biti bezazleno, ali može biti i alarm za uzbunu.
Deca su drugačija, neko sve detaljno ispriča šta su radili, šta se zanimljivo dogodilo, ali ima više zatvorenih mališana. Ali to ne znači da ih ne treba podsticati da nešto kažu. Obavezno pitajte šta je novo naučio – ovo treba naučiti iz vrtića. Ako ne naučite svoje dete da deli informacije o tome šta se desilo u vrtiću, o obrazovnom procesu i životu u školi, onda će se u adolescenciji zatvoriti, a vi nikada ništa nećete ništa saznati. A najgore je što u ovom slučaju nećete moći da sprečite problem. Ako tinejdžer dođe u lošu situaciju, o tome ćete saznati samo od stranaca.
Zato naučite da pravilno komunicirate sa detetom. To ne znači da samo njega pitate, već i obavezno razgovarajte o svojim poslovima. Komunicirajući na ovaj način, dete stavljamo na sopstveni – odrasli – nivo.
Ako primetite da ima problema, a dete ne stupa u kontakt i ništa ne govori, onda bi trebalo da uključite specijaliste – sve škole u državi imaju psihologe.“
Komentari 0