Asocijativno umesto reproduktivno učenje
Uslovi za učenje danas u odnosu na dečji uzrast generacija roditelja mnogo su povoljniji; zbog dostupnosti informacija, ponuda, mogućnosti komunikacije, tehnologija koje omogućavaju uključivanje više osetila, zatim zbog mogućnosti manjeg utroška energije i drugih resursa. Istovremeno uslovi odrastanja koji su pasivni i statični, odnosno dugotrajno korišćenje te tehnologije oštećuju dečji mozak.
Predškolski i školski sistem tradicionalno se ne menja. I nadalje dominira pasivnost studenata, insistiranje na pamćenju i reprodukovanju. Zapostavlja se razvoj inteligencije, apstraktnog, stvaralačkog i produktivnog mišljenja.
Svako je dete je nadareno
Navedeno te ishrana, mnogi drugi toksini prisutni u okolišu uz stres i celodnevno radno vreme većine roditelja koje utiče na porodične odnose, na povezanost, verovatno su uzroci mnogih oboljenja i navedenih oštećenja te poremećaja kod dece.
Činjenice koje su danas naučno poznate primenjivaće se interdisciplinarno i sistematski verovatno tek za dvadesetak godina. Mi roditelji međutim možemo intervenisati odmah, odnosno navedene spoznaje primenjivati u uspostavljanju povoljnog fizičkog i emocionalnog okoline. Dostizanje punog potencijala dece u prvom je redu roditeljska zadatak u predškolskoj dobi, od momenta začeća i pre.
Za stimulaciju mozga kod dece dr. Sc. Ranko Rajović svakodnevno preporučuje: igre rotacije, igre koje zahtevaju dinamičku prilagođavanje oka – fokusiranje predmeta koji brzo dolazi i odlazi, igre koje zahtevaju kompleksnu ravnotežu, uopšteno kretanje primer 5 km / dan te rad rukama, odnosno vežbe fine motorike. Takođe preporučuje asocijativno učenje korišćenjem simbola primer zastava, saobraćajnih znakova, simboličkog pisma i sl. Time se aktiviraju najveća područja korteksa koje imaju najveći broj sinapsi. U poređenju s decom danas koji satima gledaju u ekrane s većih ili manjih udaljenosti, u istoj dobi generacije njihovih roditelja svakodnevno su satima Preskakivao gumi gumi, igrali se žmurke, vije, klikera i sl.
Nemački naučnik i neurobiolog Gerald Huther kaže da bi idealna nastava trebala učenike potaknuti, ohrabriti i inspirisati da se zapute u život kao oduševljeni istraživači i kreativci. U tom slučaju deca bi svoj mozak koristila za ono što će im u životu zaista trebati: za rešavanje problema, savladavanje izazova, sticanje sposobnosti i veština, razvijanje ideja te otkrivanje sopstvenih mogućnosti.
„Pipi Duga Čarapa je osobena, divlja i tvrdoglava, no ona je ujedno i strah svakoga roditelja. Ali zato ima i bujnu maštu, odgovorna je za svoje postupke, preduzimljiva je i lako se oduševljava. Ima neverovatan potencijal. “
Zadatak nas roditelja je da detetu pružimo uslove i okvire za ispunjenje njenog ili njegovog punog potencijala.
Komentari 0